Тек након ослобађања током Балканских ратова, а нарочито после Првог Светског рата, започиње значајнији развој банкарства у Скопљу. Своје филијале међу првима су отвориле Француско-српска банка 1913. године, преузимајући све дотадашње послове Отоманске банке, Прва хрватска штедионица у 1922. години и београдска Јадранско-подунавска банка у 1930. године што је доба - слично као и ових дана - америчке/глобалне привредне кризе. У међувремену отворене су и Београдска задруга, Земаљска банка, Скопска извозна банка, која је заједно са Лесковачком централном банком изградила савремену хидроцентралу на реци Пени у Тетову, а такође је поседовала и велико земљиште на којем је касније изграђено савремено Скопље, затим Трговачко-индустријска банка „Вардар“, па је 1923. године, на иницијативу Призренске и Пећке банке, основана банка „Стара Србија“ итд. Ипак, и поред бројних банки и штедионица, три најважније биле су: Државна хипотекарна банка, која се истицала комуналним зајмовима помоћу којих су изведени скопски водовод и хидроцентрала „Матка“ – није на одмет подсетити да су обе ХЕЦ и водовод и данас у погону - а чија се филијала налазила уз сами трг, на првом спрату Дома трговачке коморе, управо ту где је данас дискотека; затим Поштанска штедионица и Филијала Народне банке, која је била друга по величини пласмана.
Скопска филијала Народне банке је била формирана 21. априла 1913. године. Убрзо после почетка рата, током 1915. године, банка и све вредности су пресељене у Марсеј, Француска, да би филијалу поново отворила 15.октобра 1920. године. Њена главна делатност су били мењачни кредити, али је била и од веома важне помоћи трговцима који су после 1928. године хтели да буду присутни на иностраним тржиштима као извозници. Оваквим поступцима, Народна банка је значајно допринела стабилизацији тржишта новца јефтиним кредитима које је одобравала привреди и локалним банкама.
Следствено оваквим утицајем, банка се 1936. преселила у палати изграђеној 1932. године на најпрометнијем месту у граду: на Градском тргу, одмах преко пута велелепног Официрског дома с ким је чинила пандан и формирала величанствену капију ка мосту Цара Душана. Пројекат нове зграде Филијале Народне банке која је захватала велику површину урадио је Божидар Несторовић, а чинила су је два крила, уз доста полукружних елемената у основи подсећајући на подковицу. Имала је сутерен, приземље и три спрата, као и две куле са предње и задње стране објекта. На приземљу су биле канцеларије банке, шалтери и трезори, док је на сваком од спратова било по пет станова и купатила. Фасада је била од вештачког камена, осим на трему који је био израђен од природног мермера.
Поред велике улоге коју је банка имала у развоју трговине, заната и индустријске производње, она је активно учествовала и у формирању града. Тако се јавила као инвеститор изградње Поште, железничке станице, зграде Банске управе (данашња Скупштина Републике Македоније), аеродрома и многих других објеката из тог периода који су и данас актуелни, нарочито у пројектима, а о којима је било и биће речи у „Слову“.