21. јун 2019.
Ангела има деведесет различитих сакоа, за сваку пригоду. Заев мотором отишао на ђомлезе. Донт спик инглиш ени мор, ај бег ју, поручила Ганка Заеву. Домаћица срећна и задовољна када прави запршку за омиљено јело. Ово је само део наслова које јутрос читам по порталима. Било би смешно да се не догађа у нашој земљи и то у тренуцима када се она суочава са горућим проблемима свеукупног политичког и друштвеног живота.
Од тренутка осамостаљења, па до данашњег дана, новинарство је претрпело многп падова и суочило се са много политичких и бизнис-моћника којима је тешко или готово никако није успело да им одоли. Затварање телевизије А1 и неколико квалитетних новина и огромна понуда квалитетних новинара на тржишту урнисала је и онако ниску цену њиховог рада и довела их у позицију у којој се данас налазе. Могућност свако да отвори портал и на њему да раде људи који нису квалификувани допринела је да се стање у новинарству још више погорша. Механичко преузимање вести од једног портала на други, преузимање фејсбук или инстаграм-статуса у недостатку истраживачког новинарства створила је такозвано преписивачко новинарство. Недостатак демократских принципа и политичка моћ странака комбинована са удворничким лицемерством дела власника медија створила је и навијачко новинарство. Кич и потискивање моралних вредности уз нефункционисање правног система овогућило је стварање и пласирање лажних вести и информација због чега се наша земља високорангирана на листама земаља које су подложне лажним вестима.
Данес, на жалост, све мање људи верује у информације које се пласирају у медијима и све мање их консумирају. Некадашња писана реч и шушкање новина уз јутарњу кафу заменило је типкање и титкање на мобилним телефонима. Непроверене, измислене, небитне и некомплетне вести преплављују човека свако јутро и прате га на сваком кораку бомбардујући га свом, својом жестином и лажима одвраћујући му пажњу од битног и заглупљујући га својом празноћом. Врло ретко данес може да се прочита истраживачки чланак или да се погледа емисија која нуди проверене информације без сугестија новинара остављајући читаоцу сам да донесе свој закључак. Брзим развојем технике и технологије време добијања информација скратило је на нулу време без могућности да се провери информација или извор. Такозване редакције од дваје људи, што је најчешћи случај посебно по порталима, не пружају никакву могућност за проверу информација, а њихово неадекватно образовање омогућава да се баве само са преписивачким новинарством.
Свака част неколицини новинара који држа до свог угледа и реномеа и дају мало наде и светлости у овом црнилу квази новинарства. Но није увек била оваква ситуација у новинарству, сетиће се мало старије генерације. Са задовољством смо читали новине у којима је било малих ремек-дела писане речи и одушевљавали смо се интелекту и мудрости аутора. Пазило се да у једном листу има за свакога по нешто од најмлађег до најстаријег читаоца, па су новене имале озбиљне политичке процене и коментаре, догађаја из свакодневног живота са јасном моралном поруком, катак за најмлађе, карикатуре и различите вести из спорта и културе. Не можемо да се не сетимо листова „Остен“, „Млад борец“, „Колибри“, „Утрински весник“, „Шпиц“, „Вест“, но и „Политикиног забавника“, „Нин“-а, „Илустроване политике“ и много других новина које су биле доступне читаоцима. Данешњи избор од једва четири листа ни из далека не задовољава и не унапређује новинарску професију, а ни читалачку публику. Не чуди што број читалаца у нашој земљи изноци једва 7.000 активних читалаца и што чак и издавачке куће муку муче са продајом књига.
Некадашњег Пецка или досетке Моме Капора заменили су полуписмени текстови о величини и храбрости неког сељааконачалника коју у свом мандату није направио ништа осим што је наручио текст. Озбиљне политичке коментаре или истраживачке текстове о одређеним друштвеним аномалијама или проблемима заменили су паушални и смешни навијачки текстови о Ангелиним сакоима, краватама Заева, кошуљи Мицкоског. Одважност појединаца и њихова достигнћа којима се поносило читаво друштво заменила је изопаченост и морални амбис појединаца који се приказују као успешни бизнисмени. Јутарњи осмех читаоца заменила је забринутост због крви и насиља које су прве информације које га дочекују са јутарњом кафом.
Политички или бизнис-центри моћи киднапирали су новинарство, изјавио је не тако давно један новинар тврдећи да политичари и бизнисмени злоупотребљавају новинарство за своје потребе. Политичке елите су највећи добитници јер манипулацијама, спиновима, градњом некакве политичке климе, амбијента све иде у корист оних који се боре за власт, а сви остали су лузери, констатује новинар.
У оваквој друштвеној клими и амбијенту у којем битанге, неспособни, некомпетентни, улизице и морални отпад користе медије за спинување, манипулацију и прикривање својих криминала и недела, потпомогнути од преписивача информација који тешко негде могу да се назову новинари, готово да је немогуће нормалном читаоцу да разликује истину од лажи.
Уместо да се истражује и обелодани криминални процес приватизације некадашњег друштвеног капитала од које су се овајдилло неколико пјоединаца које данас називамо бизнисменима, диктаторска владаванина и огромна пљачка државног капитала у време режима Груевског, пљачка и криминал изградњом „Скопје 2014“, о неспособности и бојажљивости доброг дела градоначалника и садашњих и бивших, о проблемима у здравству и образовању, о социјалним проблемима и међуетничким поделама, новинари ће се бавити Ангелиним сакоима, ко зна чијим гаћама, нечијим панталонама.
Свè док је оваква ситуација у новинарству, свако ће моћи да пише глупости, да спинује и измишља, свако ће моћи да наручи текст, свако ће моћи да створи лажна политичку климу као пробни балон, што би неко рекао, да испита или усмери јавно мишљење, свако ће моћи да манипулише и креира лажне вести.
Све док је оваква ситуација у друштву и новинарству, много важније ће бити да се каже донт спик инглиш ај бег ју, уместо донт стил ани мор ај бег ју.
Звонко Давидовић (Независен весник)