Садомазохизам једног Албанца - у вези антинаучних претендирања Антона Беришаја

13, јул 2016.

На сајту дијаспоре Албанаца Црне Горе MALESIA.org, 24.05.2016. албански академик, проф. др. Антон К. Беришај објавио је свој допис под насловом “Садо-мазохизам ЦАНУ-а” (Црногорске Академије Наука и Умјетности), где ме апострофира и лично мене са клеветама и лажима, а да не говоримо за клевете и лажи, његовим сасвим ненаучним ставовима према главној научној институцији мог народа, па и против народа и домовине моје. Управо за ово и предузех да му одговорим овим демантом.

1.
Пре свега хоћу да му кажем: Пођите, о Албанцу, и учините за ваш албански народ (Не за мој, црногорски!) један стоти (1%) део онога што сам ја – Црногорац – учинио за ваше Албанце, па затим дођите и реците ово што сте рекли:

“САНУ (Српска Академија Наука и Уметности), што више од пре неких времена, “појачала” је своје редове са некаквим Капланом Буровић, за кога нисам веровао да је академик, већ на наиван начин наставио сам да мислим да му је ново име причешћења за Србина “Академик”... Наш благословени мир (алудира за службену Подгорицу, Тирану и Приштину, које тобоже ћуте и не устају против мене,- КБ) је што типове као што су Буровић, Трнавци, Рахман Морина и Сејдо Бајрамовић “краду” нам их други”.

Ја нити сам био и нити сам НЕКАКАВ Каплан Буровић, већ сам био и јесам ОНАЈ који је учинио (и чини актуелно !) за албански народ оно што ви, не само што нисте учинили, не само што нисте ни помислили да учините, већ ни дан-данас се не усуђујете нити да то споменете, камоли и да учините, јер вас је ушкопио Енвер Хоџа и само својом сенком.

Узгред буди речено, име АКАДЕМИК сте ми дали ви, али мислећи да сам ваше горе лист, па сада – пошто се убедисте да сам једне друге горе лист, покајани, клевећете и интригирате недостојно и за једног најобичног учитеља, камоли за професора, доктора и академика.

Колико да се зна: Ја нисам ни кандидат САНУ-а, камоли и њен члан, или јачало њених редова, иако у њеној библиотеци има преко 100 дела из мог пера. Напротив, та Академија има ме и у њеним црним листама. Дан-данас САНУ није дала ни најмање саопштење за моја дела којима располаже, Боже сачувај и најкраћу вест о изласку из штампе којег од тих дела, а да не говоримо за њену ангажованост за објављивање којег. И мој предлог да се учини промоција оном делу које су ми читаоци прогласили за капитално, не само что не одговорише позитивно, већ – њени претпостављени – уведоше и своје људе да убеде читаоце да није никакво капитално дело, нити јачање њених редова (Ако и ово нисте учнили управо ви са којим српским именом, како сте то деловали у другим случајевима !).

Моје албанолошке тезе та Академија их још није усвојила. Напротив, подржава ваше тезе и тезе својих људи, као што је Јован Деретић, чије сам тезе подвргнуо мојој сасвим научној анализи и критици, са највећом академском акрибијом, иако ми име није Академик, али јесам академик, што ви, господине Антоне Беришај, знате сасвим добро. Зато оставите се злонамерних алузија и тих ваших сасвим непријатељских и антинаучних инсинуација, па и антинационалних, јер – и без њих и без ове ваше нове пасквиле – знам да сте ми непријатељ.

Ја имам своје име јако добро познато од Албанаца (И посебно од вас и свих других као ви, о Антоне!). Ваистина, не причешћено ни од попа и ни од хоџе, али јесте – калено на наковњу пролетерске револуције и научне истине, ствари ове које су вас учиниле да побесните, тако да не знате куда да се окренете.

Службена Подгорица, Тирана и Приштина (па и Београд!) нису чекали ваш позив да би се дигли против мене, јер су на ноге од времена и на тако евидентан начин, да има више од годину дана што вам је ово рекао сред Скадра, усмено и писмено, отворено, и екс-министар културе Црне Горе, књижевник Будимир Дубак. Тако да ваш мир не само што није благословен, већ – како нам то показује и ова ваша пасквила – јесте и растројен.

Ја нисам никада био ваш, господине Беришај. Ни када сте ме поздравили и прогласили за члана, па и за почасног члана ваше Академије! Рекао вам је ово и Рамиз Алиа, преседник Албаније и начелник “комунистичке” Партије рада Албаније, још 1990.године, док је мене држао у затвор. Следствено, овог Каплана и Академика (без наводника!) нико вам га није украо, јер сам био као што јесам, припадао сам и припадам НАУЧНОЈ ИСТИНИ, која – будући да је заједничка за све људе света, без разлике на веру, националност и идејност – јесте моја вера, националност и партијност. Као што је и за све поштене људе овог света, па и за поштене и приципијелне Албанце, који је прихваћају и боре се за њу.

За оне друге, за које претендирате да су вам их украли, не знам како стоје ствари, јер их не познајем, изузев Трнавција, кога – исто као Деретића – управо зато што ми је дошао на мету, овако као ви – подложио сам га мојој конструктивној критици, сасвим научној, sine ira et studio.

Ово није први пут што ви, господине, пишете против мене, не само са алузијама и инсинуацијама, већ и са фалсификатима и очигледним лажима, у служби Подгорице, Тиране и Приштине. Па и Београда! У служби најцрнијих снага нашег савременог друштва, у служби Титоиста и Енвероваца, ђавола и сина му.

2.
Али г. Антон Беришај не напада (Неоправдано!) само мене. Он напада све оне који се не слажу са фалсификованом историјом албанског народа. Међу њима је и академик др Зоран Лакић, претендирајући да је његово дело послужило ЦАНУ за “формулисање дефиниције (глагола албанизирати, којим) подразумева “импонирање албанског језика, културе и обичаја другим народима.- Питајући, он подноси и неколико одговора – на бази искуства православних емиграната из Албаније који су били изложени систематској албанизацији, посебно у периоди после Другог Светског Рата године 1945. (Lak. II)” У сагласности са овим објашњењем је и глагол албанизирати (al. me albanizua): “И претварају се у Албанце; да им се импонира језик, култура и обичаји албански другим народима. ИИ ~ да постане Албанац; да придобијеш ознаке Албанаца”.

Иако албански језик, како видите, има реч ALBANIZOJ, у њиховом РЕЧНИКУ албански академици нису је увели, пошто је сматрају за страну реч (сиц !!!). Мислим да имају право, утолико више јер су увели неологизме SHQIPTARIZIM, SHQIPTARIZOHEM i SHQIPTARIZOJ, којима су дали ово значење: “Постајем Албанац по језику, по обичајима, по култури и по формирању; узима албанску етничку карактеристику множећи се много постотак Албанаца у популацији једног места...чиним га Албанцем по језику, по обичајима, по култури и по психичком формирању; дајем албански етнички карактер једном месту, множећи много постотак албанаца у његовој популлацији “. (Сиц !!!)

Па какву ралику има дефиниција Академика Лакића од дефиниције албанских академика, зашто се Антон не слаже са њим, зашто и црногорски алкадемици нису требали да се послуже њим?! Ја не видим никакву ралику, али да – видим да Антон тражи длаку у јајету, што на жалост срећемо и скоро код свих албанских буржуаских интелектуалаца. Свака част изузецима!

Како видите из цитата, Антон нам спомиње “православне емигранте из Албаније”. што су ови емигранти по националности, која им се не спомиње?! Албанци, или Црногорци?! Не зна Антон да су они Црногорци?! Зна, зна сасвим добро, али припада оном слоју албанских буржуаских интелектуалаца, који претендирају да је њихова Албанија чисто албанска, без мањинаца и дијаспора. Јер они, који говоре који страни језик, нису ни Словени и ни Грци, Боже сачувај и Власи, већ су словенофони, гркофони, влахофони. Значи – Албанци, који су прихватили који страни језик.

Признајући да су емигранти из Албаније, не каже нам да су емигрирали у Црну Гору. Као да су пошли на Марс, или на Месец. И зашто баш православни емигранти?! Зар није било и емиграната муслимана, па и атеиста?! Или су ови били словенофони, а не Словени?!

А претендирање Академика Лакића да су они, у Албанији, били изложени систематској албанизацији, да можда није истина, зашто црногорским академицима није требао да послужи за формулирање дефиниције гласа АЛБАНИЗАЦИЈА?! Како видимо из његовог смандрљака, и сâм он признаје да су у Албанији Црногорцима оспоравали “нека елементарна етничка права”. С каквим су им то циљем оспоравали та права, међу која улази и забрана да се називају Црногорци?! Са циљем да сачувају своју националност, или да би се албанизирали!

Ја познајем лично Академика Лакића и гарантирам да код њега нема ни сенке било какве интолеранције, посебно не националне, али да – имамо једну личност научника јако-јако оданог за научну истину, па и са посебном наклоношћу за Албанце, да и своје име Зоран често, са највећом добронамерношћу, без ичега лошег, преводи на албански језик – Агим. Понављам још једном – Агим, а не Сабах!

3.
Читајући смандрљак Антона Беришај свакоме пада у очи да имамо посла са једним непријатељем црногорског народа. И нема могућности да буде друкчије, док је против познатих научних истина о односима између Црногораца и Албанаца. Његово узнастојање против истина чини га непријатељем не само против мог народа и моје домовине, већ и непријатељем свог албанског народа и своје домовине Албаније. Или није?! Изволите видети пажљиво и у дубини тај његов смандрљак, у првом реду ви – који сте му га прихватили и поздравили, честитали.

Он претендира да су Албанци аутохтони у Црној Гори (да су се Црногорци, као презрени дошљаци сместили “на албанском тлу”!), иако јако-јако добро зна да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, ни у Тирани, камоли у Црној Гори! Или још није сазнао да им је албански Бог албанологије, академик, проф. др Еqрем Чабеј, пре пола века рекао и доказао да су Албанци исто толико дошљаци (Ако не и више!) колико и Црногорци са Србима и Македонцима. Академик Чабеј вам је рекао и доказао вам да су Албанци сишли из Румуније у Мат, изнад Тиране, у X-том веку наше ере. Док докуменат аршиве Византа доказује да су у 548-ој години наше ере, значи више од четири (4) века пре доласка Албанаца у Мат, Србо-Црногорци и Македонци ушли у Durrhachium, данашњи град Durrës , пупак Албаније. Значи – не само страни албанолози, са њима и ја, већ и Бог албанологије Албанаца, Академик Чабеј рекао вам је и доказао још од времена ово на што вам ја указујем данас.

И у FJALOR I GJUHËS SË SOTME SHQIPE (Речник данашњег албанског језика, Tirana 1980), дело Академија наука Народне Републимке Албаније, код гласова SHQIPTARIZOHEM и SHQIPTARIZOJ имате написано: “ “duke u shtuar shumë përqindja e shqiptarëve në popullsinë e një vendi. E bëj shqiptar... i jap karakter etnik shqiptar një vendi” (множећи се много постотак Албанаца у популацији једног места. Чини га албанским... даје албанску етничку карактеристику једном месту.). Значи, у средини једне неалбанске популације која чини већину становништва, у једно место које нема албански етнички карактер, Албански дошљаци ту енормно су се намножили, превазишли су број месног становништва и тако су том месту дали албански етнички карактер, а не да им је то место припадало икада, да је то место албанско, да су они ту аутохтони. Ја овако разумем албанске академике. А ако их ко разумије друкчије – нека нам изволи рећи.

Значи, како видите, ови Албанци знају јако-јако добро историју свог народа, да нису ни мештани, ни аутохтони, до само дошљаци – у једно место настањено са неалбанским становништвом, где су се енормно намножили и тако су албанизирали то место.

Следствено, нису се настанили Словени на “албанском тлу”, господине Беришај, већ насупрот, Албанци су ти који су се настанили у Мат и у околину Durresa преко 400 година пошто су се ту настанили Словени. И не само Словени! И Власи! И – пре ових – Албанои келтски! И Грци!

Ваше упињање на аутохтонију вашег народа није више индоктринација, већ флагрантна фалсификација порекла албанског народа, свесна и злонамерна фалсификација, да би се индоктринирао и хушкао албански народ против суседних и најудаљенијих народа, у бразди шовинизма и расизма, у бразди нових конфронтација и нових окупирања. Потанко у вези хипотезе о аутохтонији Албанаца имате у мом делу КО СУ АЛБАНЦИ?. На српском су до сада изашла два издања, а имате и издање на енглеском језику.

Господин Беришај не спомиње Пелазге и Илире, јер их је и њихов Исмаил Кадаре избацио из својих претендирања, арсенала његових оружја. Изгледа да се и он на крају убедио да Албанци немају везе ни са Илирима, камоли и са Пелазгима! Али, док Кадаре не спомиње више ни аутохтонију, Беришај – претендирајући за аутохтонију – разуме се да претендира и за хипотезу о пелашко-илирско-албанском пореклу, од времена оборена не од овог “Академика”, од Каплана, већ од светске науке, од добро познатих албанолога света, са којима су се сложили и сами албански историчари, албанолози, па и њихов Бог Академик Чабеј.

Кажем њему и свим Албанцима да прочитају дело HISTORIA E SHQIPËRISË, издање Албанског историског института, Тирана 1959, да виде и да се увере да су и албански историчари цедирали, дигли су руке од хипотезе о пореклу албанског народа од Пелазга, јер су нам светски познати албанолози (Густав Мајер) научно доказали да албански језик нема везе са пелашким стаблом. И за овај проблем имате потанкости у мом поменутом делу.

Што се тиче Илира, други преседник Академије наука Албаније, проф. др Шабан Демирај, признао је да се са аргументом KENTUM-SATEM на несумњив начин обара и хипотеза о пореклу Албанаца од Илира, за што, исто тако, имате детаља у мом поменутом делу.
Албански историчари, у поменутом делу Албанског историјског института, кажу отворено да, у суседним земљама са Албанијом, Албанци не само што нису аутохтони, већ нису ни национална мањина: према њима они су Д И Ј А С П О Р А.

И поред овога, ако овај Ndue Berišaj (Албански народ име Антон албанизира у Ndue) мисли да је способнији од Академика Чабеја, способнији и од читаве Академије наука Албаније, нека изволи да нам докаже супротно. Ми га нисмо спречавали и не спречавамо га да то учини. Напротив, ако успе – ја ћу бити први који ће му то честитати.

4.
Према међународним законима дијаспорама не само што не припадају права народа, већ им не припадају ни права националних мањина. Дијаспоре имају право да се уједине, да се интегрирају и слију са народом где су стигли, или да се врате одакле су дошли.
Ndue Berišaj, не само што на арбитраран начин, не питајући за научне истине и међународне закоме, проглашава албанску дијаспору у Црној Гори за националну мањину, већ је проглашава и за народ, штавише – како видесмо – и за аутохтон народ. Базирајући се на ову фикцију-фалсификат он претендира да ове Албанце треба да држимо и третирамо ништа мање већ и као конституционалан елеменат. Он претендира ништа мање већ да су његови Албанци у Црној Гори “constituent i rëndësishëm i shtetit bashkëkohor malazijas” (значајан конституент савремене црногорске државе).

Не поричем да су им у овој разини претходили Србо-Црногорци индоктринирани фалсификованом историјом албанског народа, шта више – на чело са председником Југословенске Федерације.
Према међународним законима у ниједној земљи света дијаспоре не уживају ни права мањинаца, камоли и право конституционалног елемента. Утолико више ово право не могу да уживају они – Албанци, који су дуж читаве своје историје, од кад су се исламизирали, постојали и настављају да постоје на непријатељским позицијама према црногорском народу, као и према свим другим народима Балкана, индоктринирајући са овим непријатељством и оне своје земљаке који још увек чувају хришћанску веру. Нема окупатора Балкана са којим се они нису ујединили и са којим нису учини заједничку каузу. Овако, један значајан део ових Албанаца стигао је у суседне земље под заставом свакаквих окупатора и понашали су се као окупатори, импонирајући потчињенин народима своју културу, језик и обичаје, асимилирајући их и албанизирајући оне које нису ликвидирали физички или који се нису иселили и отишли у друга места.

Врхунац је што асимилирање и албанизирање ови Албанци су наставили и под југословенском заставом, злоупотребљавајући нелагодну верску ситуацију, створену за муслимане после ослобођења од турског ропства. Па и дан-данас наставља се са овом асимилацијом и албанизирањем, због антинационалних ставова власти, које су оставили слободне руке Албанцима да чине што им је воља не само са муслиманима, већ и са хришћанима. Дан-данас се наставља са албанизирањем Црногораца и осталих народа Балкана, у Албанији и у албанској дијаспорои. Влашки народ су Албанци избрисали из листе народа Албаније, јер међународна заједница није их примила под своју заштиту и нико од суседа не излази им у одбрану, иако су ови Власи, у одбрани народа Балкана и у њиховој борби за слободу и демократију, негирали себе. Незахвалност према Власима је највећа незахвалност у свету, без преседана у историји човечанства. Један народ, међу најстаријима – најстарији на Балкану и у свету, нестаје због монструозне незахвалности народа Балкана.

Ndue Berišaj, као професор и доктор наука, преко свега и као академик, и без да му их науче учитељи и професори ове ствари, треба да их зна пре мене и боље од мене. И поред овога он претендира: “Албанци у Црној Гори, можда нису грађани другог реда, али су грађани у другом плану – свакако”.
Ндуе, ево ти моја позиција Црногорца, грађана првог реда! Дајте ми вашу позицију грађана другог реда, или – у другом плану, не да бих и ја имао као ви кров над главом и да се не потуцам по свету, да не живим на листи сиромаха Швајцарске, већ да ми у најмању руку дозволите да регистрирам брак и децу, рођену дуж овог брака у емиграцији.

Колико да се зна: Ја сам био у вашим рукама, ви као грађани првог реда и ја...ја као странац – без икаквих права, ни најелемнтарнијих. Нисте ми признали ни право које сте признали животињама, псу и мачки, Ндуе, ни право хране, камоли ма каква друга права. Што је истина, овако као са мном понели сте се и према свима дугима, и са Албанцима, са вашом браћом исте крви.
Ваше слепо непријатељство према Црногорцима је евидентно, Ндуе, евидентно и неопорециво. Као сунце које се са решетком не може покрити.

И поред тог вашег непријатељства (Вашег, Ндуе, не и албанског народа! Господин Ндуе узалуд настојава да то маскира и негира!), суседни народи, међу њима и црногорски народ, увек су се показали индулгентним и широкогрудим, опраштали су вам и третирали су вас као браћу, Ндуе, поверавајући вам и најважније положаје у управи места и државе. Овај је народ дао свој глас да се Албанац постави и на положај председника Југославије (У једно време што се Црногорцу у Албанији не поверава ни метла за чишћење улица!), да не говоримо за важне положаје на које су постављени Албанци по разним републикама, и посебно да не говоримо за Улцињ, који је, актуелно, окупиран од Албанаца. Црногорци су дали Албанцима за невесте не само своје сестре, већ и своје кћерке. И узимали су од Албанаца њихове сестре и кћерке. Иако Ндуе зна сасвим добро ово, он нам претендира да су Албанци “сатинизирани” у Црној Гори, да се њима “u mohohet identiteti shetëror dhe nacional” (негира им се државни и национални идентитет).

У албанском свету мислим да нема сатанизираније особе од овог Црногорца, који пише ово. И зашто ме сатанизирају?! Зато што сам учинио и жртвовао за албански народ више од ма којег од њих. Сами су ми Албанци, сред Тиране, јавно, рекли: “Удаљите се од Албанаца, Каплане, јер овај народ не заслужује да се више жртвујете за њега!”

5.
Ја не само што не знам ниједан случај оспоравања националног идентитета којем Албанцу, већ знам и спреман сам да претставим и многе чињенице да су у Црној Гори дозволили и Црногорцима да се изјаве за Албанце. Штавише имамо случаја кад су југословенски државни органи (српско-црногорски и македонски) називали Албанцима на арбитраран начи Србо-Црногорце и Македонце. Парадоксално, али истина!
Не поричем феномен словенизирања у прошлости не само којег Албанца, већ и читавих братстава, да не говоримо и за које племе. Али, исто то се десило и са Црногорцима у Албанији, где смо имали па имамо и дан-данас албанизирање не само посебних лица и братстава, већ и племена. И док су се у Црној Гори процеси асимилирања одвијали на природан начин, без икаквог притиска, ни од средине, камоли од власти, у Албанији има један век што се над нацоналним манинама врши грозничави и најмонструознији притисак за асимилирање. Стигли су и да нас на живо одеру! И док у Албанији нема ни један једини случај да се који Албанац словенизирао, у Црној Гори, Србији и Македонији дан-данас имамо масовно албанизирање. Или ово није истина?! Хоћете ли имена оних који су се албанизирали у последње време?!
Следствено, претендирање господина Ндуе да “Албанци граде будућност државе и нације, њихов идентитет без никакве потребе присвајања и грабљења, изопачавања историје, без аспирација за покоравања” не одговара истини, јер или су присвајали и грабили Албанци, или нико на Балкану и у свету. Или су Албанци изопачили своју историју, или нико. Или су они манифествовали, па и дан-данас манифестирају аспирације за покоравања, или нико. У свим аспектима имам предочи феудо-буржуазију албанску, за коју је још од времена књижевник Стерио Спасе рекао да Албанци претендирају да су њихове све области куда је газило копито коња албанског феудалца.
До краја Другог Светског Рата односи Црногораца са албанском дијаспором били су доста добри и толерантни. Иако су обе стране и после рата наставиле да размењују невесте, стварали мешовите бракове, после рата, признајући Албанцима права која – као дијаспори – не припадају по међународним законима, и посебно признајући им службено и социјалистичка права (а не тражећи од њих социјалистичке обавезе!), односи су се погоршавали. И поред свег погоршавања и манифестирања од њих најдивљијег непријатељства, власти и црногорски народ су показали према њима беспримерну толеранцију у историји света.

Неопорецива је чињеница, коју је пре неколико година признао и албански академик проф. др Андрокли Косталари, да се у ниједно место света не третирају странци (Албанци) боље од Југославије, односно – у Црној Гори, где су албанској дијаспори признали и права која јој не припадају, права мањинаца, па и некакве народности. Албанци вију слободно и њихову националну заставу на територије Југославије, актуелно и у Црној Гори, ствар ова коју до данас још им нико нигде није дозволио. Или им то дозвољавају у Швајцарској?! Да можда не дозвољавају Албанци у Албанији националним мањинама (за дијаспоре не говоримо!) да вију своју националну заставу, сачувај Боже да је држе и на радном столу, претставника драве (!), како то дозвољавају Црногорци Албанцу Мехмет Бардхи на столу претседник Улциња ?!
У исто време, у њиховој Албанији, мени – политичком емигранту, не само што су ми негирали црногорску националност, већ су ме извели и пред суд и казнили су ме са десет (10) година затвора зато што сам се усудио да изјавим да нисам Албанац, већ Црногорац. Изволите видети документацију у мојој књизи PROCESET GJYQËSORE ENVERISTE (ЕНВЕРИСТИЧКИ СУДСКИ ПРОЦЕСИ).

Замаглујући свим снагама Ндуе признаје да су у његовој Албанији, етничкој црногорској заједници негирали “нека елементарна етничка права...од комунистичке номенклатуре”. Не нека, већ сва! И не само од номенклатуре “комунистичке”! Или им се данас, од антикомунистичке номенклатуре признају елементарна етничка права?! Имају ли данас Црногорци, или Срби и Македонци, било и само један буквар на њиховом језику?! Која су та права која им се признају данас, кад им се ни у лична документа не дозвољава да напишу да су Црногорци?! За ово сам писао и претставио документа јавности још од времена. Видите их јер су објављена!
Иако су Албанци (имам увек пред очи буржуазију и оне који су стављени у служби албанске буржуазије!) били и настављају да су агресори не само у Црној Гори, већ на све стране Балкана, народи и буржуазија балканских народа, за сво време рата са турским окупатором, нису их ни споменули као агресоре, камоли и да их стигматизирају као такве. Сетите се само Синан-паше страшног, кога Албанци претендирају за свога, Албанца: Словени Балкана су га називали Турчином, а не Албанцем! Народи и буржуазија Балкана, и посебно Црногорци и буржуазија Црне Горе, и позвали су Албанце да се уједине са њима у борби против заједничког окупатора.

Зна се одговор Албанаца. Или га не знате?! За сво време турске окупације Албанци су били исучен мач окупатора, не само за народе Балкана, већ и за Јеменце – тамо, на дну Арабског Полуострва.

6.
У колотечини фалсификовања истине о Црној Гори и црногорском народу, господин Ндуе претендира: “Mali i Zi këto ditë festoi 10 vjetorin e formimit” (Црна Гора ових дана слави 10 годишњицу формирања). Не 10 годишњицу формирања, већ отцепљења од Југословенске Федерације, где није била ни окупирана нити негирана, већ – као и свака друга република, као и сама Србија – била је федерална држава, са свим атрибутима и прерогативима једне нормалне државе, као и сама Србија.

Незадовољан својим монструозним цитираним садо-мазохизмом, он наставља са његовим садо-мазохизмом за “тек формираном државом Црне Горе”, па и са претендирањем да нам је ЦАНУ храњена “са митовима и примордиалним теоријама свог порекла”.

Шта су ова претендирања овог Албанца?! Незнање, или манифестација његове атавистичке мржње према Црногорцима?! Има ли могућности да овај Албанац не зна да су Црногорци формирали своју државу када су његови Албанци чували козе падинама Карпата и Бескида, кад још ни име Скадра – главног града Црне Горе (Дукље) – још нису били ни научили?! И само ово његово претендирање довољно је да би се видело са ким имамо посла!

И за ова претендирања сте му честитали, о Албанци?! За ово и оваква претендирања сте се сложили са њим? Свих 11 вас! Како се ниједан од вас не сети да му стави на знање његове неправилне ставове, тенденциозуне и непријатељске према црногорском народу?! Куда то идете са оваквим ставовима, о Албанци?! Они који стоје на овакве позиције нису само непријатељи црногорског народа, већ су непријатељи и свог народа, конкретно – и албанског народа. Не воли се свој народ негирајући истину о једном ругом народу, клевећући и интригирајући против других народа! Они који су непријатељи других народа, јесу и непријатељи свог народа. Али са овим ставовима ви не претстављате албански народ, већ само себе, највише и албанску буржуаску класу, која – као и свака буржуаска класа на све стране света – личне интересе диже над онима општег карактера, народа.

Мржња нема рогова, о Ндуе. А са мржњом се не третирају ни национални проблеми, камоли и ови, међународни.

7.
Пошто пориче Црну Гору као државу од пре 10 година, господин Ндуе претендира да смо, као “јадници”(!), “на територији Европе” створили “не једну, већ две државе”, штавише и “са подршком међународне заједнице...” На погрешном сте путу, несрећни господине, јер нисмо створили две, већ 22. Само на Балкану актуелно су створене седам (7) држава. И ни најмање са подршком међународне заједнице, која нам је увек била против, већ са нашим снагама, са борбом и надчовечанским самопожртвовњем. Међународној заједници смо ставили грло пушке у прса – да би нас признала, не да нас створи, већ да конфирмира наше постојање.

Ако је албанску државу створила међународна заједница, па вам доведе на управу и њемачког принца Вилхелма Вида, немојте мислити да је и наша држава настала тако.

О не јадни Ндуе, уместо што се бавите са проблемима црногорске државе, боље је да се заузмете са проблемима своје албанске државе, коју су вам ослободили од турског јарма Црногорци, па су и први који су ти признали албанску државу за независну-суверену државу, управо кад се аустријска и италијанска буржуазија спремала да јој баци своју замку око врата, па и када је Пугачов Енвера Хоџе, Хаџи Ћамили, развио турску заставу и тражио да се врати турски султан на управу Албаније. Или не зна да смо им га ми, Црногорци, свезали и предали свезаних руку да га обесите?! Ако не из захвалности, у најмању руку за вољу истине кажите ово свом народу. Али и ако му ви то нећете рећи, већ ћете наставити да то кријете, сâм ће народ открити.

Заклела се земља рају да се све тајне сазнају, Ндуе!

8.
У његовим грозничавим настојањима да сатанизира ЦАНУ, овај се Ндуе обраћа свим Словенима који су рекли коју реч против Албанаца, или против ЦАНУ, са највећим задовољством мртвима, али и живима као Брано Мандић, за кога је свестан да је “ван контекста РЈЕЧНКА”. И поред овога, и његове речи употребљава у својој највражјој мисији против ЦАНУ.

Овако се он обраћа и проф. др Милораду Никчевићу – из Академије ДАНУ Јеврема Брковића, који – као непријатељ ЦАНУ-а – претендира и забија спичеве као да тобоже ова кокетира са САНУ Академијом.
Академије су академије, а не кокете. Значи – не кокетирају, већ сарађују. И овде нема ништа лошег. Лоше постоји у њиховој несарадњи и код оних који неће ову сарадњу. Сада се зна да албански буржуаски интелектуалци, душом и телом, па и са њиховим проститута-доларом, ангажирани су за продубљавање свих јазова између Црногораца и Срба, не само за њихово одвајање у две државе, већ – по могућности – и да ваде очи једни другима, ствар ова коју ми нисмо учинили, нити ћемо икада учинити са њима, са њиховим Гегинцима и Тоскинцима, иако имају много веће етничке разлике од ових које имамо ми – Црногорци и Срби.

Овако за њега је професор, па и „поштована“, Јелена Шушањ, која напада ЦАНУ јер има недостатака у разумевању политичког развоја места, и поготово од непознавања колико треба ове проблематике.
Писао сам и ја за РЈЕЧНИК у третману, али – за чуђење – Ндуе ме не цитира. А овако као мене, не цитира ни оне друге који су се дигли у одбрану тог РЈЕЧНИКА од напада без основа ових Албанаца и арнаута, који су им се ставили на расположење као најамници.

9.
Господин Ндуе чини добро што евидентира критику Димитрија Туцовића, коју је учинио српској буржуазији. Овај достојни син српског народа, наглашвајући да се у албанском примнитивизму рефлектира „историјски ниво у којему се они налазе“, наглашава да тај ниво „су прошли и други народи“, значи и српски народ. Али Ндуе не чини добро што ограничаваја Туцовића, његово непознавање проблема порекла Албанаца, и посебно његово индоктринирање са фалсификованом историјом Албанаца, злоупотребљава и искоришћава за своје сатанске циљеве, денигрирања, антинаучне.

Питам овог Ндуа: Имају ли Албанци којег свог Туцовића, у најмању руку данас, после једног века?! Који од њих држи, бар данас, став Туцовића од пре једног века?! Данас Албаницима је много лакше да изведу свог Туцовића, од Срба пре једног века, па и у ватри рата против турског окупатора своје домовиме. Замислите: кад је сва Србија, са њом и Црна Гора, огрезла у крви од конфронтирања са окупаторима, са којима сте се били ујединили и ви, господине Ндуе, он – Димитар Туцовић, узима перо и јавно пише најпозитивније за вас – Албанце, брани вас са самопожртвовањем, Ндуе, и од „своје“ буржуазије! Имамо посла са једним хероизмом, који ви – „синови орла“ – још увек нисте манифестирали, изузев са гуслама.

Економско-друштвени развој и наука отишли су напред, али Албанци, како је то истакао и немачки академик, проф. др Bernhard Tonnes, настављају да тапкају и броје у место, ударајући на струне њихових гусала за јунаштва Муја и Халила и урлајући: “E-he-heee, stiže Azem Galica!”

10.
Академик Ндуе, у његовом формирању, изгледа да има много недостатака из опште историје развоја друштва и, као последица, и из историје развоја националне свести Албанаца. Па и оне ствари које су албански историчари успели да схвате и усвоје, он – не само што их није усвојио – већ их још није ни схватио. Овако, говорећи за Црногорца Томо Ораовац, који је од пре два века, пише: “Према Томо Ораовца, сва “племена, братства или бајраци не веже их национална самосвест, јер се зна, а и они знају да их не веже између њих једна крв, једно порекло и посебни обичаји, пошто се зна, а и они знају од кога потичу (од кога су рођени)”.

Национална албанска самосвест почела је да се рађа међу буржуаским интелектуалцима тек после 1878. али не и код племена и бајрака, која и у години 1914. развише турску заставу, газећи ногама албанску националну заставу. Значи, Т.Ораовац има право кад каже да им је недостајала национална самосвест, која и дан-данас недостаје многим Албанцима, а да и не говоримо за оне који нам се претстављају као Албанци од невоље, јер – да нису у невољи – изјавили би своју неалбанску националност и сред Тиране, камоли и ван граница Албаније.

Ако је Т.Ораовац претендирао да је Леко Дукађинац по нацоналности био Србин, и можемо му опростити, јер пре два века није имао где да нађе студије о тој породици, која су објављена пре две-три деценије. Али, академику, проф. др Ндуе, који претендира да је породица Дукађинаца била албанска по националности, не можемо му опростити, јер су му у руке студије којима је доказано документима да је та породица била немачког националног порекла.

Што се тиче Дукађинаца, народа те области, без обзира што каже Т.Ораовац и ма ко други, важно је што кажемо ми, јер са нама имате посла, о Албанци, а не са нашим мртвацима. Ја не знам да је ма ко од мојих другова рекао да су Дукађинци Срби. Ако ви знате, реците ми, јер ја сам тај који ћу му се направити самарџија, као што сам се то направио већ Јовану Деретићу и другима као он, кад су претендирали билошто тако.

А што се тиче Миридитораца, шта вам је, о Албанци, што се хватате за мртвог Тома Ораховца, кад имате живог, Енглеза и вашег несумњивог пријатеља Nöel Malcolm-a, који вам је сред Приштине и Тиране рекао написмено да су Мирдиторци албанизирани Срби. А ако вам се свиђа више да се бавите и ратујете са мртвима (Зна се да ови судари се свиђају јунацима!), ево где вам је ваш идол Johan Georg fon Hahn, који вам је рекао да су Срби не само Скендербег, не само Дукађинци и Мирдитори, већ сав албански народ. Или не знате ово?! Изгледа да ваша сорта чита Фон Хахна само до где је рекао да су Албанци пелашког порекла.

И ако је за термин АЛБАНИЈА Томо Ораовац рекао да је “реч за једно измишљено име, значи географски појам”, не треба да се чудимо, јер – какав учитељ – такав и ученик. Значи, хватајте се са његовим учитељем Otto von Bismarck. Или не знате да је ту реч рекао он, па и са положаја председника своје владе?! Томо Ораовац није био ни најобичнији полицајац Црне Горе.
Ми сваки дан читамо где пишу за нас Албанци да смо стока, али за то још нисмо оптужили ни албански народ, нити Академију наука Албаније!

11.
Сада сав свет зна како је формирана албанска држава, када и од кога. Поглавито зашто и са каквим циљевима. Зна ово и Ндуе. Јако-јако добро зна какву је децизивну и најпозитивну улогу одиграла мала “непостојећа” држава Црна Гора у стварању прве албанске државе, која је и приликом потписивања престанка ратних операција са турским окупатором Балкана, не само признала албанску државу, већ је и одређивање њених граница оставила у надлежност међународне комисије, повлачећи и своје војне снаге из Скадра, средњевековна престолница Црне Горе, са једном словенском традицијом од више векова. И поред тога, овај Ндуе, како се у Хотима каже “и Беришај”, уместо да каже својим Албанцима истину, која би их зближила са нашим народом, која би створила мирно споразумевање и срдачне односе, он их индоктринира са лажима и фалсификатима, међу најмонструознијим, доносећи нам и некакву листу са именима “наших” личности, који су тобоже “своје стварање посветили спречавању ових процеса”, стварању албанска државе. Његово вирулентно импењирање у бразди непријатељства јесте савим евидентно и у чињеници што он никада и нигде не прави разлику између народа и прегршта буржуаских интелектуалаца, од којих и не можемо очекивати нешто друго, као што ни ми, од овог Ндуа и типуса као он, не очекујемо и нити можемо очекиватима ма што друго, сем непријателстава.

Интересантно је да овај суперклуг албански, који и сâм не преза ни у овој његовој пасквили од увредливих денигрираућих израза за Црногорце, а приори зна да “Енциклопедијски речници албанских и косовских Академија (у припреми), не манифестирају тенденциозне и денигрирајуће приступе интерпретирања са увредливим изразима” према Црногорцима.

Не жури се, о Ндуе, већ причекај да једном изађу из штампе!
У међувремену прочитај дело FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR Академије наука Албаније, Тирана 1985, и види да те нису демантовали од времена, још пре што си изустио те речи, кад си могуће био и у колевци.

12.
Али да се вратимо проблему РЈЕЧНИКА Академије ЦАНУ.
Према Нду-у овај РЈЕЧНИК је антицивилизаторски месаж црногорских вампира и змија – изведени из јаја направљених у прошлости, који изопачују историју албанског народа, сатанизирају албански народ, вређају и блате албански народ, не признају му аутохтонију, посебности језика, културе, јер их третирају као звери и др., и др., пошто је ЦАНУ “храњена са митевима и примордиалним теоријама за своје порекло”.

Ниједну од ових оптужби не доказује нам. Он не цитира из РЈЕЧНИКА, апсолутно ниједну једину реч. Доноси нам само из текстова других оно што је ко рекао, који тај РЈЕЧНИК нису ни видели.

Преко свега – доноси нам и текстове мртвих, мртвих пре једног и два века, који – као и сâм он – нису видели ни корице тог РЈЕЧНИКА.

Као хипокрита, преко свог најаутодемаскирајућег смандрљака, он тобоже изражава узнемиреност да ЦАНУ негира “државни и национални идентитет Црне Горе”, да ЦАНУ кокетира са САТАНОМ (Извините ме – хтедох да кажем са Академијом САНУ)..

О Ндуе, уместо што просипаш крокодиске сузе за државни и национални идентитет Црне Горе, заузми се мало са самим собом, са твојом личношћу, која негира постојање ове државе пре 10 година, која негира и постојање Црногораца не као Црногорци, већ ни као Срби и Словени, пошто су нам, по вама, сви словенизирани Албанци.

Исто тако учинили бисте добро да се мало заузмете и учењем албанског језика, да бисте га писали на коректнији начин и јасније, најмање као интелектуалац, ако не и као професор, доктор и академик.

13.
Пасквила Ндуе и Беришај има много штампарских грешака, али и његових, језичних и правописних, јер – иако је Албанац (бар тако претендира: један део племена Бериша – белиша – су албанизирани Срби!), не влада књижевним албанским језиком како и колико треба, поготово не да оправда научна звања професор и доктор, која претпоставља имену, понајмање и титули академик. Пада у очи утицај српског језика и правописа (писање скраћенице др без тачке, албански правопис тражи тачку, или писање имена народа и племена великим словом, албански правопи их пише малим, и др.). Али има и замагливања и смандрљања, која чини намерно да би маскирао своја претендирања, за која је свестан да му нису у реду са научном истином. Због ових смандрљања, читаве фразе се не разумеју. Колико за пример спомињемо:

1.- Антон Беришај пише: “rracë” (Za: racë); “asnjë rast që dikush ka arritur që të shlirohet dhe krijoi shtetin e vet” (Треба: “asnjë rast që ka arritur dikush që të çlirohet e të krijojë shtetin e vet”); “përllosje” (Za: përdhosje); “fushatat e neveritëse” (За: fushatat neveritëse); “folja me albanizua”: jедан hibrid ни гегински нити тоскински, пример једног монструозног солечизма, јер се гегински не каже me albanizue док се тоскински каже albanizoj, или për të albanizuar, албански службени – shqiptarizoj и др.

2.- Погледајте изразе:
а) Пре свега овај Ндуе и Бреришај пише за некакву“komedie të shfaqur shumë vite më parë, të quajtur “NE dhe ATA”, која је за мене сасвим нејасна, а верујем и за све друге читаоце, који нису узели учешће у тој “комедији”.

б) Наставља: Shqiptarëve u mohohet identiteti shtetëror” (Албанцима се негира државни идентитет). Шта хоће да каже са овим? Да Албанци имају у Црној Гори некакав посебан државни идентитет, или да им припада некакав специјални државни идентитет, сем црногорског?! Где и који то етнос има државни идентитет унутар једног другог државног идентитета?! Да га можда немају Власи у Албанији?! Сваком Албанацу у Црној Гори, ако има црногорско држављанство, признаје му се и црногорски државни идентитет. А ако у Црној Гори који Албанац нема црногорско држављанство, ако је са неким другим држављанством, и њему је негиран тај идентитет, ту су амбасаде, следствено и амбасада државе, чији идентитет има. Ако постоји који такав Албанац, питамо зашто није пошао у своју амбасаду да се пожали?! Да га можда нису појели Црногорци?! Његош, пре два века, рекао је Италијанима да ни Црногорци и нити Албанци не једу људе. И ја не знам који такав пример у Црној Гори, али знам да су управо мени (У њиховој Албанији!), не само негирали моје црногорско држављанство, већ и црногорску националност, пошто су ме претходно оковали у гвожђе и бетон њиховог затвора, да не могу да се обратим никаквој амбасади. И на бази негирања националности и држављанства, казнили су ме доживотним затвором, па и на смрт, не дозвољавајући ми ни да сазнам да ли су ми деца жива. За ово видите документацију коју сам објавио у мојој књизи ЕНВЕРИСТИЧКИ СУДСКИ ПРОЦЕСИ.

ц) Даље пише: “Edhe poqese pozita e komunitetit etnik malazijas në Shqipërinë komuniste ishte argument, atëherë fjala është për mohimin e disa të drejtave elementare etnike, e jo për ndonjë agresion territorial, meqë ishin vendosur në token shqiptare – edhepse në sisteme të atilla totalitare ishte vështirë të shihen kategori jashtë nomenklaturës komuniste që i kishin të drejtat e grantuara”. Хајде разумејте шта је хтео да каже овом тирадом његовог смандрљака!

д) Ндуе претендира да Црногорци потцењују potcenjuju “popullin shqiptar si rracë” (албански народ као расу). Ако су Албанци беле расе, да можда нису Црногорци црне расе?! Ја сам писао за Јованку Титову да је, гледајући Риза Шурлу (црнац из Улциња) и полазећи од имена Црногорац, које значи и “црн човек”, помислила да су Црногорци црнци, али Ндуе, који живи са Црногорцима и гледа их свакодневно, исто тако белце као себе, изгледа ми невероватно да и он сматра Црногорце за црнце. И поред овог кажем му да промени те наочаре, јер су и Црногорци исте расе као и Албанци, и – према томе – код њих нема како да постоји макакво расно потцењивање према Албанцима. Сигурно је мислио за које могуће национално потцењивамње, неоспорно свугде на свету, понајвише код Албанаца, који себе сматрају да су као Пелазги сишли са неба. И др.
И поред овога и свега друго што рекох, ја не негирам њему научна звања, за која је сигурно положио испите, могуће и са одличним успехом, иако он мени негира и име, које – одличније од свакога – одбранио сам, будући и окован у гвожђе и бетон најмонструознијег затвора на свету. Не поричем му ни титулу академик, иако у Тетово, како нам рече њихов књижевник Рамиз Келменди пре неколико година, ове су се титуле продавале за 10.000 еура. И посебно не употребљавам његове грешке (макакве биле оне!) да му негирам ставове, његова претендирања, које свако може да изрази како буде знао и могао, и са правописним грешкама, и са спетљаним изразима од интелектуалне или природне неспособности да се изрази јасно. Замагливања и петљања са лошим циљем сигурно да се не опраштају.

О Антоне К Беришај, није неопходно потребно да сте академик, па ни доктор наука и ни професор, да бисте знали ово. Довољно је да сте интелектуалац, па и само са средњом интелигенцијом. Зато ми изгледа невероватно да ви, са научним звањима професор и доктор, уз то и са титулом академик, не знате их. Пре бих рекао да се правите као да их не знате, да бисте наставили индоктринирање Албанаца са фалсификованом националном и међународном историјом, да бисте наставили са потстицајем Албанаца у бразди непријатељства са суседним народима, па и најудаљенијим.
Ако мислите да ће вам ово служити на част – наставите.

Академик проф. др Антон К. Беришај завршава његов напис са претњом: „Суживот са таквим структурама које негирају аутохтонију Албанаца…није ни лак нити могућ…између заједничког живота и живота једног поред другог, приморани смо да бирамо“.
Господине Беришај и ви други, који се вучете за нос од њега и других као он, ми нити смо вас позвали да дођете и нити вас присилно држимо. Сигурно знате ону нашу изреку: Ко ће боље – широко му поље! Кад год будете хтели можете се вратити оклен сте дошли. А ако сте се ошамутили и не знате да нађете пут, адресу имате написану сред чела.

Ви Господине Бериша сигурно знате где је Бериша, област данашње Албаније, испод реке Дрим: Док сви други, ако им није написано сред чела, сигурно знају да су Геге и да се та област данашње Албаније – Гегнија – налази у околини Тиране.
Значи, кад год будете хтели, бирајте и крените!
И ја, о Академиче Беришај, чим сте ми то дозволили, видећи да се са људима, који претендирају да су аутохтони и божанског порекла, не може живети, удаљих се из ваше Албаније и одох где нађох боље.

Проф. др Каплан БУРОВИЋ, академик
Женева