Хвала Милутину из прве клупе

13. септембар 2015.

Дуго сам се, као и многи, трудио да покушам да предвидим каква ће да буде судбина толиког броја људи који путују у непознато, а онда се, ненадано, вратило сећање на крај лета 1991.

Опширније...

О баштини, праговима и наравима и о још по нечему

27. август 2015.

О туго моја, забораве мој. Кућо и Лучо. Вуче и хајдуче. Докле год дишем нећу те заборавити Деснице моја. Ако и заборавим тебе Косово, нека ме заборави десница моја!

Опширније...

Ведрана Рудан: Одустајем

24. август 2015.

У суботу сам била у Будви на Тргу пјесника. Организатор Град театар. Дочекана сам попут краљице. Било би пристојно набројити сва имена мојих домаћина. Нећу споменути ни једно јер бих сигурно некога заборавила а онда бих се појела жива. Годинама путујем Југославијом које нема што не значи и да не постоји. Црна Гора била је до суботе једина република у којој нисам била. Какви су Црногорци и Црногорке?

Опширније...

Божја правда и људска несрећа

20. август 2015.

Због повреде десне ноге пре отприлике деценију ходао сам уз помоћ штака. Идући према цркви Ружици, на Калемегдану сам срео човека који је долазио у храм узимајући са целивајуће иконе све што би му било при руци. Њему је сметао сваки свештеник. Идући ми у сусрет, са осмехом ми је добацио: "Има Бога! Видиш како си прошао?" Нисам му одговорио ништа, сматрајући да је он све рекао.

Опширније...