Поуке и поруке прве летње школе српског језика и културе Центра „Спона“ у Охриду (Фото)

06. август 2019.

Ове године у организацији Српског културно информативног центра “Спона” из Скопља, први пут је од 1. до 5. августа, веома успешно организован и спроведен камп Летње школе српског језика и културе „Охрид 2019“ за 18 основаца из Републике Северне Македоније (РСМ) – из Скопља, Тетова, Кучевишта и Јосифова.

Смештени у предивном амбијенту хотелског комплекса “Метропол”, на самој обали Охридског језера, полазници су имали јединствену прилику да поред редовне наставе, науче и усаврше своје познавање српског језика и културне баштине народа коме припадају и тиме подстакну и ојачају своје српско порекло. Новим сазнањима употпуне и спознају корен идентитета вредностима и пре свега стекну свест припадности једној широј националној заједници.

У пионирском подухвату Центра „Спона“, значајну специфичну вредност овогодишњег кампа летње школе српског језика пружа податак да су на њему били окупљени полазници из три микрорегиона - Скопско-црногорског (11), Тетовско-полошког (4) и Валандовско-ђевђелијског/доњовардарског (3), различитог узраста (основци од 3. до 8. разреда) као и из различитих социјално-друштвених и урбанизованих средина - из села Јосифово и Кучевиште и из Скопља и Тетова.

На тај начин „Спона“ се и на овом новом пројекту, уз помоћ својих искусних предавача, из различитих сфера, области и струка, потрудила да сагледа и анализира који су то заједнички, а који специфични проблеми или олакшавајуће околности које утичу на очување српског језика и националне свести међу најмлађом генерацијом српске популације у РСМ и то претпочи у програм наставе.

Српски

На часовима летњег школског кампа у Охриду изражен нагласак је био на упознавању, изучавању и усавршавању српског језика и књижевности, његовог развоја од времена светих Ћирила и Методија (9./10. век), па све до реформи Саве Мркаља и Вука Стефановића Караџића у 19. веку односно, његове савремене форме.

Наставу на чаосвима и радионицама српског језика организовала је и водила професорка Нена Ристић Костовска, дугогодишња сарадница и наставница у циклусима факултативне наставе српског језика у организацији Центра „Спона“.

Како би настава у Летњој школи добила интердисциплинарни карактер, ангажовани су и предавачи осталих струка - филолог Биљана Тодоровић Георгиевска, новинар српске редакције „Видик“ на Јавном сервису МРТ, Милош Кецојевић, правник и секретар Основне школе „Страшо Пинџур“ у Јосифову, Александра Тасић, студент архитектуре Универзитета у Нишу и Милош Стојковић, мастер историчар из Скопља.

- Првог дана кампа, предавачи „Споне“ су полазницима, након поздравних речи добродошлице, укратко представили историју културно-просветне и информативне делатности Српског културно информативног центра од свог оснивања 2005. године.

Затим је изнет концепт и план рада и активности летње школе. Свим ученицима подељени су подсетници са програмом распореда активности. Сам концепт и план активности је, по стручној процени предавача, прилагођен различитом узрасту полазника - од 9 до 17 година, те је тако и прилагођен и интезитет предавања и организација којом се деца превише не умарају, уз честе паузе и одлазак у природу и освежење на плажи језера, објашњавају из „Споне“.

У вечерњим сатима полазницима је приказан играно документарни филм Културно – образовне редакције РТС-а „Српски јунаци средњег века – Марко Краљевић“.

Азбучник

Другог дана активни део наставе отворила је Биљана Тодоровић Георгиевска, својим видео презентацијом инвентивног „Креативног азбучника“.

Кроз енциклопедијски концепт за свако слово српске азбуке издвојила је по један кључни појам којим је дефинисан модерни српски идентитет, подсећањем на „слику“ најважнијих историјских личности, географских предела, етнолошких елемената народне ношње, традиционалних јела, културно-споменичког наслеђа...

Тако је ученике упознавала са рудименталним „спонама“, укључујући и сам назив Центра „Спона“, које повезују једну нацију и идентитет - Свети Сава, Петар Петровић Његош, Храм Св. Саве у Београду, Никола Тесла, Новак Ђоковић, шајкача, боје српске тробојке...

Истовремено је тиме кроз питалице и одговоре, проверавано колико су полазници, односно колико је просечно српско дете из средина из којих долазе упознато са елементима националног идентитета.

Затим је Нена Ристић Костовска одржала први час српског језика, такође уз помоћ видео презентације, о почецима словенске писмености, нарочито истичући значај Охрида као центра првог словенског писма глагољице, коју су после Моравског прогона, донели ученици Ћирила и Методија.

Истакнут је значај Охрида као центра ширења словенске богослужбене писмености, нове ћириличке традиције преписивања и образовања.

Развојем српске државности у приморју (Дукља/Зета, Травунија, Захумље, Неретљанија) и унутрашњости (Босна, Рашка) полазницима је о показан средњевековни развој посебног српске књижевног и споменичког писаног наслеђа у оквиру српских средњевековних држава, са акцентом на период светородне династије Немањића, од Мирослављевог јеванђеља, преко житија светих Немањића, прве жене песникиње у нас, преподобне Јефимије и песника, витеза, владара деспота Стефана Лазаревића Високог.

Последњи део другог радног дана затворила је својим излагањем Александара Тасић, студент архитектуре на нишком Универзитету. Акценат њене презентације био је на средњевековној споменичкој баштини српског средњег века на тлу данашње Северне Македоније, поделивши је на географске реоне: Скопска Црна гора и манастири Св Никита – у селу Горњани и манастир у Кучевишту, Дебарско-полошки крај – Бигорски манастир, као и манастири и цркве Охрида и околине, Св. Климента на Плаошнику, Св. Јована Канео, Св. Наума са приказом бивше куле Св. Николаја Велимировића, Св. Софије...

Посебан акценат је стављен на задужбине Немањића у самом Охриду, а тиме и учињена припрема полазника кампа са предвиђеним обиласком знаменитости древног града на обали Охридског језера.

Знаменитости

Трећег дана, захваљујући изванредном ангажману и помоћи Зорану и Горану Цветковићу, из српско-македонског друштва „Коштана“, екипа полазника под стручним вођењем обилазила је делове бројних знаменитости древног Охрида.

Најпре шетњом охридском ривијером, а затим према самом старом делу града. Након обиласка доњег града и архиепископске катедрале Св. Софије, учесници су пролазећи кроз старо рибарсо насеље Канео могли да уживају у дивној архитектури старог Охрида и језерском пејзажу који је код свих изазивао дивљење.

Обилазак цркве Св. Јована Канео на самој обали, била је могућност да нам водич Горан Цветковић каже по коју информацију о самој цркви, а да учесници усликају по коју незаборавну фотографију.

На самом крају приметили смо да је оближњи натпис на гробу јереја цркве, Настаса Автовића оштећен и да му недостају последња три слова презимена. Пре три године на порталу СПОНА-е објављен је прилог о овом спомеменику, као скривеном српском белегу, али очигледно да је некоме ово ИЋ засметало.

У повратку према хотелу на паузи, учесницима кампа показана је кућа академика Милана Ђурћинова. Направивљена је заједничка фотографија и одата почаст академику МАНУ који никада није скривао своје српско порекло. Сомболично група је кренула ка хотелу од Охридске гимназије, за чију изградњу је својевремено новац даривао лично и сам краљ Александар I Карађорђевић.

Радни део четвртог дана на кампу, отворен је часом српског језика. На њему су обрађиване теме из периода просветитељства Саве Мркања, Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића, односно периода језичке реформе и увођења народног језика као књижевног. Полазницима је Нена Ристић Костовска показала фототипско издање, фототип првог српског ћириличног буквара Саве Инока Дечанца, штампаног 1579. године у Венецији.

Матеј Печеновић ученик из Тетова је на поласку рекао да су се лепо дружила, упознала, радовала новим пријатељствима и да су „много тога заједнички научили“. Нешто и први пут чули. Признаје да је он први пут чуо нешто више од Светом Сави, чак и Кирили Пејчиновићу који почива у порти манастира Св. Атанасија у селу Лешок код Тетова.

- Овде нам је било лепо, дружили смо се са новим пријатељима из других средима учили српски. Српски језик код куће највише говорим са дедом, а често одлазим и у Србију где имамо блиске рођаке, каже Јелена Кнежевић ученива четвртог разреда основне школе „Страшо Пинџур“ из Јосифова.

Меморијали

Следећи део представљао је приказивање краткометражног видео записа продукције „Србтел“ о српским војним меморијалима, капелама и гробљима српских ратника из периода Балканских и Првог (Великог) рата. Наратор едукативне пројекције била је Биљана Тодоровић Георгиевска, а стручни консултант и предавач Милош Стојковић, историчар.

Последњи део радног дела кампа био је приказ Милоша Кецојевића, секретара школе у Јосифову о личном искуству превазилажења свих изазова у очувању српског језика и идентитета, нарочито кроз образовни систем у условима када нема редовне наставе нити изборног изучавања српског језика. Кецојевић се осврнуо и на досељеничку историју Срба у ов крајеве после 1919. године и њихово мискуство прилагођавању у новим крајевима, као и о обнови изградњи тридесетак села Ђевђелијског краја после разорног земљотреса из 1931. године.

„Језерска“

- Након радног дела, на свечаном затварању летњег кампа „Охрид 2019“, свим полазницима и предавачима уручене су књиге македонског аутора Ристе Лазарова (чија дела су обрађивана и на књижевним радионицама „Споне“), „Језерска“, преведене на српски језик. Књига садржи 49 песама о охридском географском, историјском, културном простору.

- На растанку, последњег дана летње школе, пред полазак из Охрида, још једном смо поздравили са ученицима и захвалили им се на њиховом несебичном труду, залагању и пожртвованости, уз жељу да се следеће године поново окупимо и у још већем броју. Дечији осмеси су нам били најбоља потврда успешности Спониног премијерног кампа српског језика и културе, каже Милош Стојковић.

Ученици

На првом кампу Летње школе српског језика и културе у Охриду учествовали су основци - Искра Давидовска, (8. разред), Мило Дамјановић, (7. разред), Бела Дамјановић, (6. разред), Данило Дамјановић, (5. разред), Ирина Давидовска, (4. разред), Анђела Колевска, (3.разред), сви из Скопља.

Немања Славковић, (8. разред), Немања Станковић, (8. разред), Дамјан Глушкин, (7. разред), Андрија Комненовић, (7. разред), Ивона Пигулић, (7. разред) из Кучевишта.

Матеј Печеновић, (7. разред), Ева Јаневска, (7. разред), Виктор Јовановски, (8. разред), Александра Којић, (8. разред) из Тетова.

Катарина Бокан (6. разред), Радивоје Бокан (4. разред), Јелена Кнежевић (4. разред) из Јосифова.

У екипи Споне која је била са ученицима на кампу у Охриду били су Милош Стојковић, Нена Ристић Костовска, Биљана Тодоровић Георгиевска, Милош Кецојевић, Александра Тасић и Сања Станковић.

Е.С.– М.С.