Снови у приповеткама Филипа Давида и Владе Урошевића

19. јул 2018.

Филип Давид и Влада Урошевић истакнути су писци у области жанра књижевне фантастике на ширем јужнословенском простору. Својим збиркама фантастичних прича јављају се у приближно исто време, на самом почетку шездесетих година двадесетог века. За Давида се свакако може рећи да је један од утемељивача фантастичне прозе у модерној српској књижевности, док је Урошевић један од најистакнутијих прозаиста нове македонске књижевности у домену овог жанра.

Опширније...

Пикасова разгледница на ћирилици

18. јул 2018.

Недавно се у друштву „упућених” повео разговор о Пикасу. Неко је на сајту „Пикасо администрејшен” (Picasso Administration),асоцијације која се бави чувањем дела и имена Пикаса, видео мапу света на којој су обележене земље и градови у којима је Пикасо заступљен својим делом. Питање је било зашто није убележена и Србија, јер Народни музеј у Београду има три његова рада.

Опширније...

Зоран Мишић: Шта је то косовско опредељење

18. јул 2018.

Да ми је ко рекао пре десет година, када сам устао у одбрану првих прогоњених текстова наших модерних песника, да ћемо морати да се успињемо до европског духа преко рушевниа наших највиших поетских и духовних вредности, ја му не бих поверавао.

Опширније...

Иво Андрић: Јутро

17. јул 2018.

Објавом песама у прози У сумрак и Блага и добра месечина, у Босанској вили 1911. године, Андрић улази у нашу књижевност. Ex Ponto, своју прву књигу стихова у прози, штампао је 1918. године у Загребу, а збирку Немири издаје у Београду 1920. године. Тек постхумно 1975. године његове лирске песме које за живота нису сабране у књигу објављене су у Београду, под називом Шта сањам и шта ми се догађа.

Опширније...