"Љубавина" Ђоке Здравеског промовисана надахнућем

10. новембар 2016.
У скопском кафе клубу „Менада“ у Чаршији, синоћ је уприличена веома необична промоција књиге „Љубавина“ Ђоке Здравеског у издању Антолога.

Осмишљеним перформансом уз музичку подршку и рецитал стихова публика је са одушевљењем прихватала најновије песме овог необичног професора, човека.

Подељена у три циклуса, посвећена је чистој љубави, која се код аутора превасходно огледа кроз призму жртве, и давања, као суштинског параметра постојања.

Као и претходне промоције овог аутора, и ова је протекла у оригиналном маниру, надахнуто.

Чисти стихови, овога пута, нешто прилагодљивији, сведени и обичним речником опевани, али питки публици, која их је са нестрпљењем и радошћу ишчекивала. Очито је.да себе проналазе. Рекло би се исто као на оним: „хладним мермерним плочицама на железничкој станици у Љубљани“.

Искрено, без уводне говоранције, патетике, „шминке“.

Траг посебном амбијенту дали су Натали (вокал), Цобе (флаута) и Вико (гитара).

Употпунио је слику незаборава, незаменљиве поезије, непоновљивог стиха, са тешко дохватљивим критеријумом.

Рецензију је потписао Владимир Мартиновски.

Нашли смо се као деца
На песковитом игралишту
Заиграли се
И пре но што смо рекли имена

Модератор

Здравески је био један од редовних модератора књижевних радиоиница „Споне".

Веома је запажено обрађивао Поетски траг Милоша Црњанског, На вечитом путу, „Дервиш и смрт" Меше Селимовића као - драгоцени књижевни бисер, Мансарду Данила Киша, Поезију Бранка Миљковића, Енциклопедију мртвих Данила Киша, а као учесник и саговорник у мноштву анлиза других дела српске књижевности.

До недавно био је радно ангажован као лектор за македонски језик на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

М.С.