Сарадња Амбасаде Србије у Скопљу и Филолошког факултета „Блаже Конески"

09. март 2015.

Први Уговор о сарадњи између Амбасаде Републике Србије у Републици Македонији и Филолошког факултета „Блаже Конески" у Скопљу потписан је 6. марта 2015. године у Деканату Факултета и представља значајан датум за статус српског језика на овој најстаријој македонској високообразовној институцији.

Професор др Славица Велева, декан Факултета, поздрављајући амбасадора Србије Душанку Дивјак Томић и њене сараднике, затим присутне продекане, професоре и студенте Филолошког факултета „Блаже Конески", истакла је да се потписивањем овог меморандума отварају нови хоризонти у безграничном простору високог образовања у области филолошких дисциплина, што и јесте у духу вишедеценијске традиције Катедре за македонски језик и јужнословенске језике.

Почетна позиција овог уговора потврђује и проширује досадашња искуства на плану размене кадрова, могућности студијских боравака у двема срединама на основу реципроцитета, стипендирања...

Иначе, то је трећи докуменат те врсте који је потписан између Филолошког факултета „Блаже Конески" и страних амбасада у Републици Македонији. Такви уговори до сада су потписани са амбасадама Шпаније и Италије. Циљ ових докумената је брзо превазилажење формалности и могућих административних препрека, односно ефикасно обезбеђивање стручних лингвистичких кадрова са изворних говорних подручја, тј. наставника рођених говорника датог језика.

Амбасадор Републике Србије у Скопљу, Душанка Дивјак Томић, нагласила је да је овај Уговор први докуменат који је Амбасада потписала са Филолошким факултетом „Блаже Конески" и да је он „на линији са Споразумом о сарадњи од 16. фебруара ове године, који су потписали министри образовања Србије и Македоније, а односи се на сарадњу у области образовања, науке и технологије. Чланови Споразума се односе на подстицање сарадње не само високообразовних већ и средњошколских институција и установа за децу са посебним потребама, односно, на сарадњу на свим образовним нивоима. Споразум обухвата одређени број стипендија за додипломске, последипломске и докторске студије, одређени број месеци студентског студијског боравка на основу реципроцитета, затим размену професора, организовање одговарајућих курсева, семинара. Уговором је предвиђен и рад на промовисању српског и македонског језика у двема државама, на размени педагошких искустава и знања, на унапређењу наставе, као и рада на даљем развоју пријатељства између македонског и српског народа. Наравно, то је све оно на чему се и до сада радило, али сада ће се ићи краћим и много ефикаснијим путем", закључила је амбасадор Дивјак Томић.

Велики дан за статус српског језика

Изучавање српског језика и књижевности на овој високообразовној институцији има вишедеценијску традицију која траје од самог оснивања Факултета. Овим уговором омогућује се да наставу изводи професор који долази са изворног говорног подручја, а који је пак у конкретном случају, са друге стране, своје основно академско образовање и своје прво и најважније универзитетско наставно и научно искуство стекао управо на Универзитету „Св. Кирил и Методиј" у Скопљу.

Реч је о професору Станиславу Станковићу, који је рођен 1961. године у Власотинцу, у Србији, где je завршио основну школу и гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Скопљу дипломирао je на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик (1984) и на Групи за јужнословенске књижевности, македонску књижевност и македонски језик (1992). Последипломске студије на Групи за науку о језику ― српски језик завршио je на Филолошком факултету Универзитета у Београду, с просечном оценом 9,50 и одбраном магистарске тезе Границе заплањскога говора у власотиначком крају (2002).

Докторанд је на Филолошком факултету „Блаже Конески" у Скопљу, тема: Статусот на македонскиот јазик во Република Србија и неговата интерференција со српскиот јазик на морфосинтаксичко рамниште, под менторством проф. др Стојке Бојковске и проф. др Чедомира Стојменовића; и на Филозофском факултету у Новом Саду, тема: Посесивни датив у високобалканизованим говорима српскога језика под менторством проф. др Жарка Бошњаковића.

Своју радну биографију, професор Станковић је започео школске 1984/1985. године на Филолошком факултету у Скопљу, и то као стажиста на Катедри за македонски језик и јужнословенске језике. На овој катедри је од 1986. до 1993. радио као сарадник у настави за предмете: Савремени српскохрватски језик I (Историја књижевног језика, Фонетика са фонологијом), Савремени српскохрватски језик II (Морфологијa са творбом речи, Синтакса) и Савремени српскохрватски језик. Од почетка школске 1993/1994. до краја школске 2010/2011. године радио je на Катедри за српски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Приштини (од 2001/2002. Филозофског факултета у Косовској Митровици), као сарадник на предмету Српски језик III (Синтакса) и као овлашћени предавач на предметима Македонски језик, Правопис српског језика, Историја српског језика, те сарадник на предмету Увод у општу лингвистику Од 1. октобра 2011. запослен је у Институту за српски језик САНУ као истраживач на двама пројектима Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе.

Од 2005. до 2011. радио је и на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ). У периоду од 2008. до 2010. био je стални сарадник на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет, Косовска Митровица). Од 2014. године редовни је сарадник на билатералном пројекту МАНУ и САНУ: Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

Са рефератима је учествовао на више од тридесет научно-стручних скупова у Србији, Македонији, Црној Гори и Румунији. Предавања по позиву држао је у Етнографском институту САНУ (2009); Филозофском факултету у Новом Саду (2013) и у ИЦАЛ „Божидар Видоески" при МАНУ (2014).

Мр Ст. Станковић објавио је преко седaмдесет научних и стручних радова и других прилога у Србији и у иностранству. Аутор је монографије Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају (Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008). Добитник је Октобарског признања Општине Власотинце за научна постигнућа у области истраживања југоисточносрбијанских народних говора.

Учествовао је у оснивању и у приређивању културно-просветне манифестације Песнички час ― учитељству у част, у спомен Даници Горуновић-Тасић, која се у сарадњи са Вуковом задужбином из Београда, почев од 1993. године, дешава у Власотинцу и његовој широј регији. Један је од троје оснивача Македонског културног центра „Блаже Конески" у Панчеву.

Након свечаног потписивања Уговора, професор Ст. Станковић се у учионици у којој је као студент слушао наставу и учионици у којој је започео свој универзитетски наставни пут упознао са својим новим скопским студентима. Било је речи о актуелним студијским програмима за српски језик и књижевност, о организовању и начину њихове реализације у летњем семестру школске 2014/2015. године, те о ономе што се студентима нуди у појединим тачкама склопљеног Уговора. Посебну пажњу студената изазвала је најава гостовања и предавања др Мате Пижурице, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду у пензији, угледног лингвисте и главног редактора измењеног и допуњеног издања Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад 2010). Дакле, и у том универзитетском домену се одмах почиње са реализацијом тачака из тек потписаног Уговора; наиме, проф. др Мато Пижурица је са посебним задовољством прихватио предложено му гостовање на Филолошком факултету „Блаже Конески" у Скопљу, његов долазак се очекује у априлу или мају месецу 2015. године.

У ишчекивању најављених и других драгоцених академских догађаја на студијским програмима за српски језик и књижевност на Филолошком факултету „Блаже Конески" у Скопљу, на крају треба рећи да је прошле школске године уписана трећа генерација студената на Студијској групи за српски језик и књижевност, на којој је до сада дипломирало двоје студената. У вези с тим ваља напоменути и то да се очекује скорашња обострана ратификација Споразума о признавању високошколских диплома између Републике Србије и Републике Македоније.

Нена Ристић Костовска