Циклус предавања историчара Дејана Ристића у Северној Македонији на тему "Културно наслеђе - спона међу народима"

01. април 2019.

Историчар Дејан Ристић одржаће у Скопљу, Куманову, Битољу и Охриду циклус предавања на тему ,,Културно наслеђе – спона међу народимаˮ.

Прво предавање, на тему ,,Културно наслеђе – спона међу народимаˮ, биће одржано 3. априла у 10 сати на Филозофском факултету у Скопљу (сала за седнице). Друго предавање, биће одржано 3. априла у 18 сати у Библиотеци ,,Тане Георгиевски" у Куманову. Треће предавање, биће одржано 4. априла у 19 сати у Центру за културу у Битољу. И, четврто предавање, на исту тему биће одржано 5. априла у 19 сати у здању Општине у Охриду.

Изузетно богатство културне баштине (археолошки локалитети, просторне културно-историјске целине, богомоље, утврђења, јавни споменици, бојишта, војни меморијали и места страдања, архиви, библиотеке, музеји, галерије и др.) чине Балканско полуострво препознатљивим у европским и светским оквирима.

Културно наслеђе, у сва три своја појавна облика (покретно, непокретно и нематеријално), представља један од темеља идентитета, али и непресушан образовни, научни, уметнички, привредни и туристички ресурс.

Шта чини наше заједничко културно наслеђе?

На који начин културно наслеђе представља спону међу народима и зашто би га требало посматрати као богатство у различитостима?
Колико познајемо, на који начин чувамо и како управљамо сопственим културним наслеђем?

Шта је оно што представља светску вредност?
По чему Балканско полуострво може бити препознатљиво на светским културним и туристичким мапама?
Шта би то могао бити наш заједнички културни производ?
На који је начин је наша регија присутна у Унескоу? Зашто нас у Унескоу више нема, него што нас има?

* * *

Дејан Ристић је историчар, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.
Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.
Бави се дипломатском историјом, Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.

Аутор је већег броја научних радова и књига међу којима се посебно издваја ,,Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.''.

Учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Хаифи, Варшави, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Букурешту, Лувену, Андрићграду, Љубљани и др.

Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.

Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.

Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине.

Успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик. Основао Фондацију Народне библиотеке Србије. Иницирао и спровео законску процедуру за увођење академског обавезног примерка.

Добитник ,,Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране, ,,Златне значке КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и др.