Подсећање с поводом – 110 година од Прве скупштине Срба у Османском царству одржане у Скопљу

predsednistvo-skupstine18, фебруар 2019.

На Трибини у “Спони” одржаној поводом Сретења, дана државности и уставности Србије, историчар Милош Стојковић је с поводом подсетио и на значај Прве скупштине Срба у Османском царству одржане од 2. до 11. фебруара 1909. године у Скопљу, у време када у овом делу Балкана Срби нису имали националних права.

Председништво скупштине

- На првој Скупштини отоманских Срба у Скопљу на Сретење 1909, наши преци из Старе Србије тражили су своја лична, грађанска и национална права и слободе. Скупштину је организовала Српска демократска лига, прва политичка партија Срба Старе Србије (Косова и Метохије, Старе Рашке и Маћедоније), која је основана августа 1908, неколико месеци после младотурске револуције, рекао је Стојковић.

- На тој  скупштини донесене су резолуције о политичким, економским и црквеношколском приликама. Захтевано је поштовање закона, посебно слободе и равноправност грађана и слободне употребе - српског имена. На скупу је осуђена анексија Босне и Херцеговине.

У другој резолуцији делгати су тражили да српски митрополити добију привилегије какве су добили грчки митрополити. Захтевали су и да Срби имају права и у епархијама у којима нема Срба митрополита и да се селима остави за право да приме српскога свештеника по својој жељи.

У трећој резолуцији је захтеван повратак Србима њихових отетих имања, као и права на откуп имања од велепоседника.

Посланици

На Првој народној скупштини Срба у Османском царству у Скопљу 1909. године учествували су посланици: Риста Поповић свештеник за Бело Поље и околину. Милан Цемовић и Милић Дабетић учитељи из Берана, Јован Ћирковић секретар Митрополије за Битољ и околину, Риста Цветковић учитељ за Битољ и околину, Глигорије Божовић наставник битољске гимназије, Риста Ставрић учитељ за учитељство у Битољу, Ђорђе Стаменковић трговац из Велеса.

18.02.2019 SkСтојан Марковић трговац за Воден и околину, Живко Фртунић из Вучитрна, Сима Димитријевнћ управник школае за Гостивар и околину, др. Исаило Хаџијевски лекар из Дебра, Матија Шуменковић свештеник посланик за Дримкол и околину.

За Дојран и окулину учитељ Јован К. Грошевић, за Ђевђелију и околину свештеник Стојан Ристић, за Кичево и околину лекар Јанићије Ђурић и тежак Јованче Томић.

Чланови скупштине

Кратово и околину заступао је Јован Поповић управник школе, Крушево, тежак Блажа Пашић, Кочане, Тодор Јовановић управник школе.

Наставник Јован Алексић и учитељ Јован Цакић заступали су Куманово и околину. Подручје Мале Реке трговац Тома Огњановић, Малеш, свештеник Сава Јергић, Митровицу и околину трговци Јован Даниловнћ и Милутин Стерђевић, Нову Варош и околину учитељ Стеван Самарџијић и свештеник Владислав Протић, Нови Пазар и околину свештеник Тома Протић и тежак Јосиф Нићифоровић.

За Охрид и околину свештеник Серафим Крстић, Паланку управитељ школе Антоније Тодоровић, Пећ и околину трговац Живко Рајевић, Превље свештеник Данило Шиљак, учитељ Михаило Куртовић, механџија Стеван Јовашевић, наставник пљевавске гимназије Стојан Зафировић.

Пореч и околину заступали су свештеник Крста Ђорђевић и тежак Јован Стојановић, Прешево и околину управник прешевске школе Аћим Јелић, за Призрен и околину секретар призренске Митрополије Петар Костић, учитељ Андреја Гроздановић, свештеник Радомир Шабић, професор призренске Богословије Риста Скакаљевић.

За Пријепоље и околину учитељ Сретен Вукосављевић и трговац Димитрије Зиндовић, војвода за Прилеп и околину Глигор Соколовић и трговац Петар Димитријевић, Приштину и околину учитељ Стојан Капетановић, свештеник Апостол Поповић и учитељ за учитељство Јосиф Поповић, Ресан – наставник Глигорије Џамбасовић, Рожај и околину – свештеник Никола Веселиновић, Сјеницу – трговац Јован Јанковић и ханџија Вуко Тубић.

Rad-Nar.-skupstineСкопље и околину на скупштини су заступали наставник за колегијум скопске гимназије Др. Алекса Станишић, учитељ за учитељство Митар Шешлија, чиновник Александар Илић, учитељ Димитрије Поповић и тежак Лазар Рајчић.

За Солун и околину – наставник за колегијум солунске гимназије Риста Огњановић, учитељ за учитељство Никола Голубовић и чиновник Ђорђе Денковић, тетово и околину – учитељ Љубомир Аћимовић и тежак Теофило Апостоловић и за Феризовић и околину – управитељ школе Дамјан Прлинчевић.

Документ - Рад скупштине

За чланове привременог Централног Одбора били су изабрани: Богдан Раденковић, Давид Димитријевић, Велимир Прелић, Глиша Елезовић, Јован Шантрић, Сава Стојановић, Александар Буквић, Ђорђе Хаџи-Костић, Васа Јовановић.

Војводски: Ђорђе Скопљанче војвода; Мицко Крстић војвода; Јован Стојковић војвода.

Запис Српског књижевног гласника

Српски књижевни гласник из 1909. године у свом Политичком прегледу објавио је текст под насловом “Срби у Турској“ о раду Прве скупштине Срба одржане у Скопљу:

- Почетком месеца фебруара ове године састала се у Скопљу скупштина Срба из турске царевине. У Скупштину су дошли посланици из четири вилајета: косовског, битољскога, скадарског и солунскога. Они су били изабрани на основу Устава који је израдио привремени централни одбор српске народне организације у Скопљу, који се конституисао још у почетку прошле револуционарне године.

srpski-klubОсновни принцип је Устава: организовање свега српскога елемента у отоманској царевини и учешће Срба у свим пословима који се њих тичу. Целом организацијом управља скупштина и главни одбор српске организације. Скупштина се бави свима питањима која се тичу српскога народа у Турској, његове организације и његова живота. Она се састаје редовно сваког првог новембра у Скопљу, а по потреби и у ванредни сазив, као што је био овај месеца фебруара.

Сроски клуб

Пословима управља главни одбор, који бира скупштина. Главни одбор има дванаест чланова, а бирани су на две године. Главни одбор решава о сазиву народне скупштине или одлагању њеном; спрема предлоге за скупштину и то за све послове; извршује скупштинске одлуке, решава о предлозима обласних одбора, издаје им упутства и контролише рад одбора; руководи свима народним пословима и даје правац рада кад скупштина није на окупу.

Главни одбор се дели на четири обласна одбора: за рашко-призренску епархију, за скопаљску епархију, за битољски вилајет, за солунски вилајет. Обласни одбори извршују наредбе главнога одбора, обавештавају га о свему што се односи на народне послове, врше организацију општина, старају се о свима пословима који иду на то да очувају или окрепе народне установе.

Скупштина је учинила две добре ствари. Изабрала у главни одбор људе, који су досадањим радом показали своју вредност и као просветни радници и као народне вође, те ће то бити јемство за ваљаност будућег рада и то најтежег и најозбиљнијега његова дела, организовања.

Скупштина је донела и три одлуке које су и мудре и савремене. Прва је да се помогне утврћивање уставнога стања у Турској, па дакле и ревизија садањега устава, а на основи широких демократских начела; да се призна званично и српско име у Турској; да се има увек на уму целокупност царевине као битна погодба за развитак и напредак свију народности у Турској; да се учврсте пријатељске везе царевине са балканским народима.

Друга је да се ради на томе да се патријаршијске привилегије без икаква ограничења распростру и на српске митрополите; да се ово примењује на Србе у епархијама где нема Срба митрополита; да се уреде питања о црквама и школама у горепоменутим областима на начелу равноправности, то јест, да власти поступају једнако у тим питањима према Србима као и према осталим народностима.

Трећа одлука је: да се досадањи начин продавања десетка замени утврђивањем средње количине жетве за последњих десет година; да се што пре поврате непокретна имања отета од Срба у разна времена и од разних народности; да се регулише аграрно питање (омогућити куповину имања, оснивање земљорадничких банака, регулисање односа између ага и чипчија, и тако даље).

Турска влада је понудила свима страним официрима, који су ступили раније у службу турску зарад реформисања жандармерије, да остану у турској служби. Официри су примили понуду у начелу, јер су тражили да им њихове владе обезбеде ранг и напредовање у њиховој отаџбини као и плату и право на пензију. По свој прилици да ће то бити само формална понуда од стране Турака, који су сачували неповољне успомене од људи који су, колико-толико, учинили добра Хришћанима у Европској Турској. (Српски књижевни гласник, књига 22, св. 7, Београд 1909, стр. 547-549.)
М.С.