Први летови са аеродрома у Скопљу пре девет деценија

19. септембар 2019.

У данашњим савременим условима динамичног живота када је летење постало толико уобичајено и приступачно, ретко се сетимо почетака ваздухопловства и цивилног летења. Међународни аеродром у Скопљу, по званичним подацима опслужио је током 2018. године преко 1,8 милиона путника.

Данас је то модерна ваздушна лука. До оваквих резултата, дошло се утабаним стазама, које сежу у далеку прошлост, од више од девет деценија.

Подсећањем на годишњицу тих почетака, Спона жели да на свој начин допринесе афирмацији тих искустава. У част тих пионира и ентузијаста, који су Скопље уписали у листу градова са најстаријим међународним аеродромима у југоисточном делу континента и Европи уопште.

Почеци летења пре Првог Светског рата

Краљевина Србија је, међу државама заштитницама ваздухопловних норми, 13. фебруара 1913. године, као пета на свету, донела Уредбу о сабраћајним справама које се крећу по ваздуху. Била је пета држава на свету (после Немачке, Велике Британије, Француске и Аустроугарске) која је регулисала правне норме свога неба. Први цивилни авиони летели су српским небом и пре завршетка Првог светског рата, разносећи пошту.

У сарадњи са Поштанско-телеграфским одељењем у Солуну организовао је више летова којима су пилоти Прве српске ескадриле АП (авио-пошта) 521 преносили пошту на релацији Скопље — Солун. Када је успостављена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, двоседи „Бреге 14" скоро свакоднево саобраћали су од Новог Сада преко Београда и Ниша до Скопља. Скопље тада није имало свој аеродром, већ су се користиле пољане погодне за слетање аероплана, како се тада говорило, обично иза скопске тврђаве, на простору насеља Топанско поље.

Оснивање Ваздухопловног одељења

Након што је после Првог светског рата усвојена Конвенција за међународни ваздушни саобраћај у време мира, Програмом реорганизације војног ваздухопловства Краљевине СХС, 1920. године основано је при Министарству војске и морнарице Одељење за ваздухопловство. Било је подељено у три одсека, а трећи међу њима био је задужен за послове цивилног ваздухопловства.

Управо ће ово Одељење бити одређено за развој и цивилног авионског саобраћаја и адекватне инфраструктуре, пре свега изградњу нових аеродрома.

Прве иницијативе за цивилни авио саобраћај

Као и свуда у свету тога доба, иницијативу за оснивање аердрома подстакли су заљубљеници у летење и ветерани летења српске авијатике из Балканских ратова, а посебно са Солунског фронта. Управо су такви ветерани протеклих ратова, бивши пилоти, са идејом даље популаризације летења и у доба мира, октобра 1921. у Београду основали друштво „Српски Аероклуб“. Такав је био и случај са Скопљем.

Остало је забележено да је велики жупан Скопске области, љубитељ ваздухопловства и заљубљеник у летење, Антонио Вилдовић, 1925. године, купио француски авион „Каљдран“, први цивилни (спортски) авион у Краљевини Југославији.

У јесен 1926. године у Скопљу је одржан је први авио-митинг у организацији „Аероклуба“, уз учешће војних авиона и одговарајућег летачког програма. У годинама које ће уследити аеромитинзи су редовно, на празник Св. Илије, одржавани на релацији “Аеродром Скопље” – “Зајчев рид”. Тада је свако могао за 30 динара да се провоза авионом. Ови аеромитинзи су били доступни свим грађанима и представљали су праву атракцију у граду.

Иницијатива за изградњу аеродрома у Скопљу

Државне и војне власти су се побринуле да не заостају за земљама са тада најразвијенијим ваздухопловстввима и авио саобраћајем. Команда ваздухопловства средином 20-их година, доноси стратешку одлуку о реализацији изградње војно-цивилних објеката аеродромске инфраструктуре у већим градски центрима у земљи.
Као и у случају изградње новог аеродрома у Београду (1923-1927), тако је и у случају пројектовања, изградње и управљања будућег аеродрома у Скопљу, било надлежно Министарство војске и морнарице Краљевине СХС и његово Одељење за ваздухопловство, са седиштем у Петроварадину, где се налазило седиште тадашњег војног ваздухопловства.

Из дописа помоћника комаданта Одељења упућеног жупану Скопске области од 30. 10. 1925. године, пов. под. бр. 2816, јасно се види да ће се аеродром у Скопљу основати на државном земљишту и да ће служити „...за потребе цивилног и војног ваздухопловствана коме ће се у кратком времену отворити и станица за међународни путнички и поштански саобраћај. У томе циљу ово Одељење настојава свима својим буџетским могућностима да на овом аеродрому подигне све објекте и инсталације и исти уреди као модеран аеродром, који ће моћи одговарати потребама војног и цивилног међународног Ваздухопловства, а уједно моћи угледно репрезентовати како наше Ваздухопловство, тако и град Скопље“.

Сам документ који је лично потписао помоћник Ваздухопловног одељења, Ђенералштабни пуковник Душан Т. Симовић, чува се у Државном архиву у Скопљу.

Истовремено са изградњом нових ваздухопловних лука започела је и акција за формирање прве националне авио-компаније. Управа „Аероклуба“ се повезивала са угледним личностима из политичког и војног врха државе, али и са индустријалцима, трговцима и банкарима, настојала да их заинтересује за оснивање домаћег друштва за ваздушни саобраћај. То се и остварило када је 17. јуна 1927. основано прво југословенско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, Друштво за ваздушни саобраћај АД "Аеропут", уписом у регистар Трговачког суда у Београду. „Аеропут“ је био међу првим цивилним авио-превозницима, као 10. компанија у Европи, и 21. у свету. Први директор био је чувени пилот Тадија Сондермајер.

Пројектант Милутин Миланковић

Као најновије и најсавременије превозно средство авиони су последњи били укључени у саобраћајној понуди Скопља. Први скопски аеродром започео је да се гради око 1925. године на широкој заравни, три километра југо-источно од града, на путу ка тада Лисичјем селу (данас насеље Лисиче).

„Аеродром Скопље“, свечано је пуштен у саобраћај и коришћење на Видовдан 15. јуна 1928. године, када је слетео и први путнички авион, ново купљени у Француској "Потез-29", авио превозника „Аеропут“, са 5 путника и 290 килограма терета на промотивној релацији Београд – Скопље – Подгорица – Мостар – Сарајево – Београд. Први пилот тог авиона био је Михаил Јерошенко, руски емигрант. Аеродром у Скопљу, био је други по величини у држави, одмах после аеродрома у Земуну.

Као и у случају престоничког аеродрома, пројектант аеродриома у Скопљу био је Главни архитекта ваздухопловства Краљевине СХС, академик, инжењер, математичар и астроном светског гласа, чувени Милутин Миланковић.

Он је пројектовао и надгледао, осим београдског и скопског, и инфраструктуру аеродрома у Краљеву, Загребу, Мостару, Ријеци, и тако утирао пут авио саобраћају новонастале државе.

Први домаћи и међународни летови

Прва стална авио линија са аеродрома у Скопљу уведена је летом од 21. августа 1929. године, продужењем линије Загреб – Беогарад, до Скопља. Аеродром је од свог оснивања добио међународну класификацију (IATA ознака SKP; ICAO ознака LWSK), што ће му већ од 1. јула 1930. омогућити и међународни авио саобраћај, продужењем линије Загреб – Београд – Скопље до Солуна, а од 1. маја 1933. године до Атине.

Лет Аеропута под бројем 626 Београд – Скопље – Солун од 16. априла 1931, због великог интересовања путника, летео је три пута недељно до септембра, у оба смера: Уторком, четвртком и суботом до Солуна, а повратак је био предвиђен понедељком, средом и петком.

Време поласка било у 7 часова ујутро са Аеродрома “Скопље” и било је тако испланиран, како би се омогућило путницима и трговцима из Солуна да уштеде време и обаве све планиране послове у граду. Путницима који су путовали из Београда, био је омогућен одмор у трајању од 6 сати. У то време већ су поред чувеног хотела „Бристол“ или кафана „Маргер“ и „Хермес“, почеле да се нуде и нови смештаји у данашњем скопском насељу „Маџар мало“, које је тада било сама периферија града. Од центра Скопља до Аеродрома постојао је организован превоз за трговце и путнике.

Возило је полазило од добро познате старе кафане “Маргер” у 6:15 часова ујутро, a трошкови овог превоза био је урачунат у цену авионске карте, које су се продавале у пословници “Француско – Српске банке” (која се налазила на месту данашег Археолошког музеја, на кеју Вардара, зграда бивше Отоманске банке) или у агенцији „Аеропут-а“, на самиот аеродрому.

За релацију Скопје – Београд цена карте је била 450 динара, а повратне карте која је важила три дана, 800 динара. Повратну карту, могли су користити државни чиновници резервни официри и официри. Сваки путник могао је са собом бесплатно понети до 15 килограма пртљага.

Тиме је Скопље постало једно од главних чворишта авио саобраћаја, посебно од увођења пробне линије Беч – Грац – Загреб – Београд – Скопље – Солун, од октобра до децембра 1931. године, чиме су повезани Средња Европа и Медитеран. Ова линија је касније постала редовна. Тиме је аеродром Скопље постао део савременог ваздушног “ориејнт експреса“.

Авиони који су коришћени у цивилном авио саобраћају, и који су летели са аеродрома у Скопљу у оквиру домаће авио компаније „Аеропут“, били су мали за данашње стандарде, па осим путника, најчешће су преносили пошту. Овај нови вид поштанског саобраћаја, био је посебно користан у срединама са слабом друмском и железничком инфрастуктуром, што је оновремена територија које је гравитирала Скопљу, свакако и била. Најчешће су коришћени француски авиони типа „Потез 29“, који су могли су да превезу до пет путника или до 290 килограма терета. Касније су купљени модернији авиони, као што су британски Spartan Cruiser II (од 1933.) и амерички Lockheed Model 10 Electra (од 1937.).

Летови авио компаније „Аеропут“ са Аеродрома „Скопље“:

1929:
• Загреб – Београд – Скопље
1930:
• Београд – Скопље – Солун
1931:
• Беч – Грац –Загреб – Београд – Скопље – Солун
1933:
• Београд – Скопље – Солун – Атина
1935:
• Београд – Ниш – Скопље (Ниш је додат на линији Београд – Скопље, од 1. маја до 22. јула)
• Београд – Скопље – Битољ – Солун (из Битоља се летело једном седмично, недељом)
1936:
• Београд – Подујевo – Скопље

Авиони „Скопље“, „Косово“...

У част Аеродрома у Скопљу, авио компанија „Аеропут“ је и један авион из своје флоте, Потез 29/2 , ознаке YU-SAE именовала „Аеропут-Скопље“. Авион је летео у периоду од 21. марта 1928, па све до 1937. године.

Велику радозналост и интересовање грађана скопља изазвало је и слетање Ејми Џонсон, једне од првих жена пилота на свету, на аеродром у Скопљу 1930. године, као део међуконтиненталног лета од Аустралије до Лондона.

Са циљем да привуче веће интересовање и интерес код становника за војно и цивилно воздухопловство, у Скопљу је био формиран одбор Аероклуба Краљевине Југославије “Наши крила”. Обласни одбор Аероклуба у Скопљу је редовно организовао аеромитинге, на којима су такође организоване приредбе, такмичења у авио моделарству и предавања о летењу.

Бановински одбор Аероклуба у Скопљу имао је више од 5000 чланова, на чијем челу је био генерал Антонијевић. Одбор је 09. маја. 1933 год. набавио авион „Скопље”, а исте године, средствима прикупљеним од предавања и аеромитинга, био је купљен и нови авион, „Косово”. Тиме се желело поспешити интересовање грађанства за летачким позивом и приближити ваздухопловство обичним људима, као модерном превозном средству.

Један од авиона „Аеропута“, Spartan Cruiser II, под ознаком YU-SAP, направљен под Спартановом лиценцом у фабрици Змај у Земуну, током лета на линији Београд - Подујево – Скопље, морао је 15. септембра 1936. да извршио принудно слетање због квара мотора и претрпео је мала оштећења. Штета је брзо санирана,а авион ј поново летео.

Крсна слава Свети Пророк Илија

Сваке године сви пилоти и ваздухопловци су прослављали своју крсну Славу, празник Светог Пророка Илије, када су одржавани и велики аеромитинзи, који су привлачили пажњу великог броја грађана. Посебно је била свечана прослава Светог Илије 20. јула / 2. августа 1938., када је прослављена и десетогодишњица аеродрома у Скопљу.

Аеродром Скопље, као цивилни и војни, био је оштећен у немачком бомбардовању, априла 1941, али је после оправке наставио да служи својој намени, све до краја педесетих година, када је саграђен нови аеродром Петровац.

По овом првом скопском аеродрому носи име и једна од градских општина „Аеродром“, која се развила управо око ове ваздушне луке, на месту данашње поликлинике „Јане Сандански” и бивше касарне „Гоце Делчев”, данас Војне академије у Скопљу. Неколико сачуваних објеката старог Аеродрома јесу једино сведочанство о славним почецима летења и романтичнијим временима, када је летење заиста било уживање и догађај сам по себи.

Аеродром у Битољу

Осим у Скопљу, власти Краљевине Југославије, на територији данашње Северне Македоније, отвориле су за цивилни авио саобраћај 1935. године и аеродром у Битољу, код села Оризари. Тада је успостављена редовна линија компаније „Аеропут“ Београд – Скопље – Битољ – Солун, са тада најмодернијим британским авионима Spartan Cruiser M II.

Од „новотарије“ до потребе данашњице

Више је него јасна намера државних и војних власти да Скопље изградњом аеродрома уздигну у ред ретких градова са међународним ваздушним саобраћајем и тиме још више подстакну његов убрзани развој. 

Истовременио и подигну му значај који је Скопље имало као регионални центар и саобраћајно чвориште. Ангажовање најбољих архитеката и инжењера, Јосифа Михајловића, градоначелника Скопља и главног архитекте града (1929-1938,1939-1941), академика и председника СКА (САНУ) Милутина Миланковића, као и многих других, додатни је аргумент тој тврдњи.

Милош Стојковић