Подсетник из архивских записа 19. века – траг угледног проте из Куманова Димитрија Младеновића

16. јун 2019.

Најугледнија личност Куманова у 19. веку, био је православни свештеник Димитрије Младеновић, иконом, протојереј Константинопољске Екуменске Патријаршије у Кумановској кази (области) Отоманске Империје, члан Меџлиса (Градског савета) Куманова након Ђулханског хатишерифа из 1839. године и вођа Кумановске српске општине.

Старо Куманово

Одбор за избор најзначајнијих Кумановаца 19. и 20. века формиран крајем 2003. године изабрао је Димитрија Младеновића за једину најзначајнију личност Куманова 19. века.

Биографија

Димитрије Младеновић рођен је 1794. године у селу Проевце на северу садашња РСМ. Свештенички чин је примио 1818. а 1830. постао је протојереј, и најзад 1833. иконом Кумановске области, која је била под Скопском Митрополијом Константинопољске патријаршије. Био је познат под именом Стари иконом. Након Ђулханског хатишерифа из 1839. године постаје члан Меџлиса (Градског савета) Куманова.

Храм св. Николе

У периоду од 1847. до 1851, црква Светог Николе у Куманову, према сачуваним документима, саграђена је средствима ктитора: иконома попа Димитрија, Крста Путоа и његовог сина Денка Крстића, попа Неше, Хаџи-Стојиљковића, и породице Рикачовци, Шапкаљанци, Борозани и Стојанчеајини.

Чин иконома Младеновићу је 1855. одузет, па враћен следеће године. Велики Везир Мехмед Паша Кибризли 1860, позвао је Димитрија и Денка Крстића на саслушање у Скопљу са намером да их погуби вешањем. Но, ослободио их је након што су платили избављење, кауцију.

Касније, 1871. године плаћеници Бугарске Егзархије туже иконома Димитрија валији у Призрену како он „под оружјем долази на судска заседања, како буни народ и живи неморално“, иако је тада Младеновић имао већ 77 година. Призренски валија је позвао Димитрија на испитивање али је ослобођен након што су представници локалног становништва Куманова упутили Призренском валији махзар, народну молбу. Тим документом негирали су све клевете и тражили да се иконом пусти на слободу је ће се у противном „народ побунити“. Према записима, иронично је што се на тој народној молби налазе потписи и печати доцнијих најватренијих присталица Бугарске егзархије.

За време Кумановског устанка 1878. године у кући проте Димитрија у Куманову десетак устаника заклели су се на јеванђељу да неће одустати од борбе, изљубили су се и написали молбу кнезу Милану молећи га да се Куманово са околином придружи Србији.

Након Димитријине смрти, положај Кумановског иконома наследио је Денко Крстић. Његова ћерка, Катерина, удала се за Хаџи-Василија из Врања, с ким је родила познатог историчара и етнографа Јованa Хаџи-Васиљевића.

Јован Хаџи Васиљевић

Ктитор

Цркву светог Николе у Куманову, чији је један од ктитора био прота Димитрије Младеновић, градили су неимари браћа Дамјанови од 1847. до 1851. године. Иконостас је дело Дича Зографа, Димка Крстића и дружине Таша Смиљковића.

Попут других православних храмова, и ова црква је била запоследнута овладавањем Бугарске Егзархије 1870.године. Султан је најпре наложио враћање те цркве, али је потом заживела узурпација.

Храм св Тројице

У таквим околностима, и под таквим притиском, Кнежевина Србија 1901. у Куманову гради Цркву Свете Тројице. Краљица Драга поклања иконостас. Зато је у народу и данас тај храм познат као „Српска црква“.

Признање

У одабиру угледних личности Куманова у 19. веку, како је објављено, „због оскудних података“, Одбор за избор најзнаменитијих људи тог града и околине, „определио се само за једног - Иконома Димитрија, епитропа у Куманову од 1832. до 1880. године и првог хришћанина, члана Меџлисота (Градског савета) по Ђулханском хатишерифу из 1839. године“. Објављено је да је Младеновић „личност за коју су везивани бројни догађаји из периода турског ропства.“

Поменути Одбор, крајем 2003. наменски је формиран за избор најзначајних Кумановаца 19. и 20. века. Друштво за науку и културу “Парадигма” из Куманова формирањем тог Одбора, настојало је да „издеференцира најзначајније појединце овог града у поменутом периоду.“

У Одбору су били компетентни чланови најразличитијих професија: председник, Димитар Масевски, др Владимир Митић, Миодраг Арсовски-Болто, Никола Спиридоновски, Нада Ивановска, др Маја Јакимовска-Тошић, Благоја Ангеловски, Миодраг Бојковски-Мошо, Бранислав Трајковски, мр Звонинмир Николовски.

М.С.