У женском „погону“ ФК Речица оснажене амбиције са првих припрема у Негорској Бањи – када су деца пример старијима (Фото)

27. фебруар 2019.

Први пут после шест година од оснивања, полетне девојчице Женског фудбалског клуба (ЖФК) Речица из истоименог пограничног села, надомак Куманова, на крајњем северу Северне Македоније пред наставак сезоне у националном шампионату, управо су „прошле“ припреме на југу - у Негорској Бањи код Ђевђелије.

Валентин Стоиловић, међу пријатељима и спортским радницима омиљени Ваце, „челник свих погона“, председник, тренер, педагог, и „човек од поверења за све“, шеф стручног штаба, координатор за све категорије - петлиће, кадете, до сениорског првог тима и женског „погона“, „открива“ нам да су прве праве припреме, уз добре услове за тренинге „презадовољне девојке“, добиле - „захваљујући подршци добрих људи из Скопља“.

- Овде у Негорској Бањи, упркос изненађујуће хладнијем времену, него што смо очекивали, имали смо могућности да спроведемо заиста добре планом предвиђене припреме. Добро смо радили, иако терен није био баш у најбољем стању, у готово свим предвиђеним фазама, као никада до сада.

Договор пре тренинга 

Све девојке су без тешкоћа издржале тренажне задатке. Са њима је рад велико задовољство, јер су све то деца за пример, васпитана, препуна елана и жеље за надметањем, објашњавао нам је Стоиловић, док су се примерне спортискиње релаксирале уз толи планински чај.

Јована Јовановска

Под строгим стручним и педагошким равнањем Стоиловића и његовог помоћника, из мушког сениорског Фудбалског клуба Речица, голмана Николе Стојановића, на припремама су биле капитен екипе Анастасија Николовска, голман Јована Јовановска, „најпргавија“, неустрашува у дуелима Ангела Петковска, Роберта Антевска, Магдалена Васевска, Ангела Милановска, Јелена Радић, Ангела Трајковска, Анастасија Петровска, Анастасија Митревска, Маја Стојановић, Ангела Јакимовска, Сара Најдановска, Сара Петковска, Елеонора Николовска, Кети Павловска, Анђела Петковска, Јасмина Јовановска, Александра Ристевска, Ева Алексовска и Анђела Стојановић.

У „погону“, од укупно 35 чланица клуба, на припремама су биле четири студенткиње и остале средњошколке, као и ученице основне школе из омладинске екипе, махом из Речице, околних села и Куманова...

У екипи која „дише једном душом“, како с правом симпатично сугеришу - „за пример старијима“, су и сестре близнакиње Јована и Јасмина Јовановске.

Капитен тима је, слободно се може рећи, искусна „шефица на терену“, са шестогодишњим „стажом нападача“ у екипи, студенткиња Анастасија Николовска (19) из Куманова.

Тандем

- Нама је клуб на неки начин друга кућа. Кампактан смо колектив, што потврђујемо не само на тренинзима и на у утакмицама на терену него и у слободном дружењу, приватно, јер излазимо заједно, пулсирамо баш као да смо род. У игри се изванредно слажемо, јер смо пре свега - другарице. Поштујемо се и волимо, и то се види, потврђујемо то на сваком кораку. Ето, и овде на припремама су то многи приметили и то нам је наравно драго, - каже каже Анастасија Николовска.

Васпитање

На опаску директора хотела у Негорској Бањи, Димитра Јаневског, да су девојке из Фудбалског клуба Речица, по општим оценама, гостију и запослених, без икаквих резерви, несумњиво најпримерније спортисткиње које су боравиле на припремама у том центру, скромна Јована Јовановска нам објашњава:

- Васпитање, однос према људима, али и фер плеј према противнику на утакмицама, па и култура у општем смислу, носи се и гради се и у школи, и у средини где одрастамо, али пре свега у породици. Ми, смо – само то, што носимо из својих породица у ову другу, нашу спортску фамилију која нам је заиста други дом-.

Упутства тренера

Оне су младе даме у копачкама, пример за понос, задовољно оцењује тренер Стоиловић. - Лепо је, поносни смо на изражене симпатије које често осећамо и од спортских противника. Девојкама редовно указујемо на тај однос и примерно понашање и на терену и ван у обичном животу. Своју културу и тај однос оне заиста на прави начин потврђују и када су понекада жртве неких грешака у “подели правде” на утакмицама, повремених провокација противничких навијача, неукусних добацивања. Оне остају достојанствене, задовољно оцењује тренер Стоиловић.

За гимназијалку Јасмину Јовановску (18), кажу да је универзијалка у екипи. И тренер потврђује да изванредно игра на свим позицијама. У прошлом првенству у нападу је постигла 16 голова, али у овом шампионату често је на одбрамбеним задацима... Посебно поверење тренера никада није изневерила. “Јасмина доминира у игри, техником, мишљу, висином, знањем, “њене лопте имају циљ” и не чуди што је на мети стратега других клубова који би нам је радо преузели”, открива Стололовић.

По његовим оценама изражену наклоност свих у екипи “носи” љупка црнкица, како вели, најпргавија али одговорна Ангела Петковска, девојка која је неустрашива у дуелима. За њу не важи оцена да је фудбал груба игра. На одлучности и смелости у дуелима, често јој позавиде и “играчи из мушких селекција”. Она не крије своје амбиције, фудбал јој је “велика љубав од малена”, и нада се да ће једног дана заиграти за њену омиљену Црвену Звезду из Београда.

Подршка

У пограничном селу Речица, сложно је око 600 душа у 140 махом српских домаћинстава. Село је у плиткој долини на око пет километара северно од Куманова, тик уз међу са Србијом. Једно је од ретких у том делу Северне Македоније где нема масовнијег одлива становништва у градове. У низу нетипичних одлика за понос вредних и „несхватљиво“ сложних Срба, свакако, за понос, спада и фудбалски клуб са традицијом дугом готово седам деценија. Женска екипа, по много чему, јединствена такве врсте на ширем простору Балкана, формирана је пре шест година.

У условима хроничног недостатка финансијских средстава за „издржавање“ и нормално функционисање ФК Речица, без спонзора и богатих “мецена”, од пионирских, преко омладинских и сениорских екипа мушке и женске категорије, од велике помоћи је подршка која стиже од локалног становништва, дијаспоре, неких колектива не само из Северне Македоније него и из Србије.

Стоиловић посебно у том погледу истиче подршку коју имају из фирме Јунко из Врања одакле су за екипу дониране тренерке и јакне, покривени трошкови превоза за путовања на пријатељску утакмицу у Србији...

Жонглерај

Одређена средства за ФК Речицу одваја и локална самоуправа Куманова преко Општинског савеза спортова, затим и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.

А, тај „домаћи рецепт“ подршке свом клубу вредни сељани у Речици, по традицији већ, примењују оригиналним пољопривредним системом.

Столиловић нам објашњава „рецептуру“ - за пример.

– Сваке године после жетве, када се прикупи летина, свако домаћинство у селу издваја по једну врећу жита, за спорт, као своју донацију за клуб. Прикупљено жито продамо и тај новац уплаћујемо на рачун клуба. Зависи од рода, али прикупимо 60, некада и 80 врећа од 100-нак домаћинстава. Сваком донатору поклањамо наш дрес. То је, не само материјална него и морална подршка коју осећају сви чланови клуба. Захваљујући томе и опстајемо. Помажу нас у доброј мери и наши људи на раду у иностанству, добри људи из Скопља, из Србије. Захваљујући таквој помоћи први пут смо и могли ове године са женском екипом да спроведемо ове припреме у Негорској Бањи, каже председник клуба Речица.

Трошковник је, како вели - подугачак. Отуда је свака помоћ више него добродошла. Такмичарске су три екипе клуба, ваља обезбеђивати опрему, превоз, храну на гостовањима, а код куће остаје редовно и према прописима квалитетно, функционално одржавање терена...

Љубав

Оно што посебно истичу у овом примерном спортском колективу, јесте њихова кључна девиза звезда водиља – „ми фудбал играмо из љубави и за љубав“. Најбољи пример је управо први човек клуба популарни Ваце, који је и буквално посвећен фудбалу, од својих дечачких дана. У својој Речици, као активан фудбалер био је – голман, и још тада убрзо и – тренер. Вредан је домаћин, човек од угледа и поштовања у сеоској заједници, и клубу, у којем је стасао и најпознатији фудбалер из Речице, данас фудбалски стручњак Вујадин Станојковић. Ваце је често финансијске проблеме и такмичарске трошкове у клупској каси, како откривају сељани, намиривао „премошћивањем“ - из свог џепа. Зато је, како кажу, пример „спортсмена“ и за село и за град, какав се ретко среће.

Привлачност

У Речици су поносни на девојчице из Женског фудбалског клуба. Гордо истичу да им је клуб својеврсна школа васпитања и одгоја деце, јер их склања од многих изазова и порока који данас вребају младеж, и „на улици и на сокаку“. Ту их, како кажу људи из Управе клуба, „држимо на спортском и васпитном окупу, и то не само нашу сеоску децу него привлачимо и ону градску“.

Потомци

Село Речица основано је 1922. године, када је према сачуваним записима, ту са својом супругом први стигао извесни Стоил Томић, пореклом из Стајевца код Трговишта.

Значајан део његових потомака, међу којима је и први човек фудбалског клуба у селу Валентин Стоиловић, данас носе презиме по имену претка чукундеде. Касније су ту стигли Срби из околине Смедерева, Зајечара, Пирота... Ипак, највећи број садашњих житеља Речице пореклом је из пчињског региона, из Трговишта, Радовнице и неких околних насеља.

Ангела Петковска

У богатој историји села значајно место има и ФК Речица. Фудбалски заљубљеник Милутин Миша Вељковић - Уча, оставио је запис да је пре 67 година прва фудбалска лопта у Речицу донета из далеке – Канаде...

Испред сеоске Цркве Свете Тројице, тик уз фудбалско игралиште ФК Речице, потомци су подигли споменик оснивачу села Стоилу Томићу.
М.С.

Фото: Лука Суша