Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану

15. јануар 2019.

Непозната судбина крушевачке глумице Живке Срдановић, првакиње позоришта "Краљ Александар Први" у Скопљу. Бриљирала је као мајка Југовића, Јела у "Еквиноцију", Гордана у "Вртлогу", Љубица и Живана у "Ђиди"…

(Крушевац с почетка 20. века, Фото М. Стојадиновић)

Вероватно да ниједан град попут Крушевца није дао толико много даровитих глумаца и извесно се ниједан град није толико огрешио о њих, колико Крушевац. Тек од пре неколико година почело је стидљиво именовање улица по знаменитим драмским уметницима из крушевачког краја, а на фасади зграде Крушевачког позоришта осванули су панои са фотографијама само девет познатих уметника - Крушевљана: Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића, Радмиле Савићевић, Миодрага Петровића Чкаље, Борисава Михаиловића, Љубинке Бобић, Драгослава Васиљевића Фиге.

Крушевачки глумци који су изузетне каријере остварили ван родног града тек чекају слично знање и признање. Живка Срдановић (1893-1984) једна је од њих, а да се не заборави у крушевачком крају труди се млади истраживач Милош Стојадиновић, аутор више историјских издања укључујући и коауторство недавно објављене монографије "Крушевац у Великом рату".

У потрази за знаменитим уметницима из Крушевца, како наводи Софија Бабовић у Вечерњим новостима, име Живке Срдановић, рођене у породици телеграфисте Душана Тодоровића и домаћице Марије, почела је да се открива.

- Зна се да је овде завршила пет разреда гимназије и започела шести и поштанско-телеграфски курс, али онда је према доступним изворима упознала сцену у Сремској Митровици, где се венчала са драмским уметником Јосифом Срдановићем и с њим наставила каријеру, у трупи Михаила Лазића, у позориштима "Тома Јовановић", "Јоаким Вујић", "Заједница" Симе Бунића, нишком "Синђелићу", "Трифковићу" и "Стерија Поповић" - предочава нам истраживач Милош Стојадиновић.

Права каријера за Крушевљанку почиње 1919. године, када је заједно са супругом добила ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени је била без замене. Бриљирала је као мајка Југовића, Јела у "Еквиноцију", Гордана у "Вртлогу", Љубица и Живана у "Ђиди", Олга у Предићевој "Голготи".

Стојадиновић је наилазио на похвале њених улога Дарије у "Љубави" од Потапенка, Ибзенове Норе, Магде у "Завичају" од Судермана, Тоске, Вештице, Деборе у истоименим ремек-делима. Била је Антигона, Електра, краљица Гертруда, Дездемона, Порција, а као нешто старија заиграла је нежне и трагичне мајке, Мајка у "Кнез Иво од Семберије", Јевросима у "Максиму Црнојевићу".

- Велики репертоар тумачила је са ретким заносом и сналажењем - бележи Раде Драинац у "Комедији", 1924. године.

Сувременици у Крушевцу су обожавали Живку. "Правда" 27. децембра 1929. објављује да је "овамо стигла гђа Живка Срдановић, првакиња драме у позоришту "Краља Александра Првог" у Скопљу.

- Гђа Срдановић гостоваће у позоришту, г. Душана Животића, које се овде налази већ два месеца и даје представе у сали хотела "Таково" - писала је "Правда".

Живка Срдановић је поред бројних признања 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.

- Други светски рат глумицу је затекао у Скопљу, одакле се сели у Ниш и наступа у нишком Народном позоришту све до пензионисања - износи Милош Стојадиновић. - Умире у Кикинди, у својој деведесетој години.

Елита славила глумичин јубилеј

Поводом 25. годишњице глумачког рада, у Народном позоришту у Скопљу је, 10. априла 1955. године, организована прослава. Читав одбор је учествовао у припреми свечаности, а чланови су били високи представници Вардарске бановине, Крушевца, скопског факултета, државне болнице, позоришта у Београду и у Скопљу, Мушке и Женске гимназије.

Колевка уметника

Крушеваљц се животно или професионално пореклом повезује са многобројним уметницима, попут Радмиле Живковић, Војина Ћетковића, Трифуновића (отац Томислав са синовима Сергејем и Браниславом), Наташе Тапушковић, Радоша Бајића, Марка Живића, Милије Вуковића, те ауторима драме, композиције, књижевности, Небојше Брадића, Момира Брадића, Новака Новака, Миомира Микија Стаменковића, Миодрага Табачког, Мирољуба Ранђеловића Расинског, Добрице Ћосића, Станислава Биничког.