Непознати детаљи о Првом светском рату: Пакао не може бити овако ужасан

10. новембар 2018.

Примирје је потписано у 5 и 15 ујутро, а истог дана у 11 сати звона широм Француске огласила су да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију.

Од када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат, 11. новембра 1918. године у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у близини града Компиења, тај се дан обележава као Дан примирја.

Он се слави у свим земљама које су потписале споразум.

Примирје је потписано у 5 и 15 ујутро, а истог дана у 11 сати звона широм Француске огласила су да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију.

На челу немачке делегације био је Матијас Ерцбергер, цивил кога су немачки националисти 1921. у атентату убили као издајника, а нацисти су чињеницу да је Маријас био цивил касније користили како би негирали да се немачка војска предала.

После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, који је потписан 28. јуна 1919. године.

Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат.

Вагон у којем је потписано примирје, односно капитулација Немачке у Првом светском рату, коришћен је још једном, 22 године касније, приликом предаје Француске на почетку Другог светског рата.

Хитлер је, наиме, 22 године након срамне капитулације Немачке у Првом рату захтевао да предаја Француске буде потписана у истом вагону, који је за ту прилику био довучен из музеја, а немачки вођа је седео на истом месту на ком је 1918. седео француски маршал.

Историјски вагон је, иначе, уништен у савезничком бомбардовању Берлина 1945. године.

"Цвет феникс" и "Србија је стала на ноге"

И Дан капитулације Немачке у Првом светском рату у Србији симболизује цвет Наталијина рамонда, назван по краљици Наталији Обреновић.

Нежни, бледољубичасти цвет са именом краљице познат је по својој невероватној издржљивости и под надимком "цвет феникс", јер, чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када се залије. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да "стане на ноге" након исцрпне борбе.

Овај цвет се може наћи на истоку Србије, а највише га има на планини Ниџе, чији је врх Кајмакчалан био поприште славне битке у Првом светском рату, у којој су се спрски војници борили под командом војводе Живојина Мишића.

Цвет је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша 1884. године и спада у угрожену врсту у нашој земљи, а чува се у Ботаничкој башти у Београду.

Позадина значке са цветом рамонде је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а споменица и значака заједно чине амблем Дана примирја.

Медаљу албанска споменице понели су сви борци српске војске који су се повлачили преко Албаније у првом светском рату и она је спомен на тај велики подвиг наших ратника у зиму 1915/1916. године.

У Србији је Дан примирја државни празник од 2012. и обележава се као и свуда у свету 11. новембра. Пре тога, од 2005. године обележавао се на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији.

Иначе, описујући у свом дневнику ужасе Великог рата, француски је официр Алфред Жубер написао непосредно пре погибије: "Човечанство је лудо. Мора бити лудо да би радило оно што ради. Какав масакр. Какве сцене хорора и покоља. Не могу да нађем речи да пренесем своје импресије. Пакао не може бити овако ужасан! Људи су луди!"

Страдања током рата

У Великом рату се борило више од 65 милиона људи из 30 земаља, а погинуло је десет мииона.

Велика Антанта, чији смо и ми били део, изгубила је око шест милиона, док су Централне силе изгубиле четири милиона људи.

Страдало је 35 милиона цивила, више од 15 милиона је погинуло, док је 20 милиона рањено. Готово две трећине војничких смрти у том рату биле су последица борби, док је трећину однео шпански грип чија је епидемија избила 1918.

Русија је у Великом рату имала најбројнију војску, готово 12 милиона људи, од којих је три четвртине погинуло, рањено или нестало.

Непознати детаљи: Немци користили бацаче пламена, Францусак бојни отров

Многи детаљи и догађаји из Великог рата и нису познати широј јавности, па тако вероватно ни да су Немци први у том сукобу користили бацаче пламена, који су пламен бацали и на даљину до 40 метара.

Француска је прва употребила бојни отров августа 1914. године, Немци су то урадили јануара наредне године против Руса.

Готово 1,2 милиона војника умрло је од гаса. Коришћено је 30 различитих врста бојних отрова. Војници су најпре на лице стављали тканину натопљену урином, да би до 1918. гас-маске постале поуздана заштита. На крају рата многе земље су потписале споразум по коме се употреба овог оружја забрањује.

Први британски тенк "јурио је" брзином од 4,8 километара на сат, а екпслозиви који су уништавали немачке линије у Белгији чули су се у Лондону који је удаљен 220 километара.

Пси су коришћени као курири који су носили наређења до првих линија фронта у капсулама закаченим на њихово тело.

Више од 500.000 голубова носило је поруке између главних штабова и првих линија фронта.

Најуспешнији пилот у целом рату је био фон Рихтхофен, познат као Црвени барон, који је оборио 80 савезничких авиона, а погинуо је изнад Амијена. Најуспешнији са савезничке стране био је Француз Рене Фонк, који је оборио 75 авона.

Слоган којим је Вудро Вилсон победио у кампањи за председника САД 1916. године био је : "Он нас држи подаље од рата", да би САД само месец дана касније објавиле рат Немачкој.

Индијаци и црнци копали ровове

Мрежа ровова на Западном фронту била је дугачка преко 700 километара и ишла је од Ламанша до Швајцарске, а британски песник Зигфрид Сасун је написао: "Када се све сабере, рат је углавном био ствар рупа и јарака".

Амерички хамбургери, названи по немачком граду Хамбургу, током рата су преименовани у "салисберски бифтек", франкфуртери су преименовани у "слободарске кобасице", јазавичаре (дашхунде) су звали "слободарски пси", а школе су престале да предају немачки језик.

Иако Американци нису својим Индијанцима дали држављанство све до 1924. године, 13.000 њих је служило у војсци током овог сукоба.

И више од 200. 000 америчких црнаца је такође било у овом рату, али само 11 одсто као борци. Остали су копали ровове, радили на истовару и утовару, градили путеве. Служили су у 92. и 93. сегрегационој дивизији.

У Америци су, иначе, игнорисана дела харлемских паклених бораца, америчких црнаца који су због свог херојства у првим линијама фронта одликовани француским Ратним крстом.

Први светски рат је, како подсећа Танјуг, од САД направио најмоћнију војну силу на свету, а од од Русије је направио Совјетски Савез.