Живот уз "Новости"

04. новембар 2018.

Скопљанац из Београда др Перивоје Ранић од првог дана са својим омиљеним листом

Рођени Београђанин, по служби оца Гргура, железничког инжењера, крајем четрдесетих, као дете доведен у Скопље, др Перивоје Ранић (84), за "Вечерње новости" је везан од самих почетака. У време Тршћанске кризе, када је изашао први број "Новости", јуноша Ранић је у Скопљу на централном тргу предводио демонстрације гимназијалаца.

Од старта је, каже, захваљујући и оцу, почео помно да прати "шта пишу 'Вечерње новости'". Читалачку верност потом је градио сам и одржава је и данас упркос отежаној дистрибуцији нашег листа у Македонији, често приморан да "наше новине", како каже, купује са даном закашњења.

- У то време, а и знатно касније, редовно смо одлазили на стару железничку станицу, 1963. урушену у катастрофалном земљотресу, и чекали воз из Београда којим је тада допремана штампа. Тешко могу да разумем "оправдања" овдашњих дистрибутера да у 21. веку београдску штампу продају са закашњењем - истиче Ранић. - Осећам се као човек "Новости", јер поред тога што сам читалац са "дебелим" стажом, крајем шездесетих и почетком седамдесетих, уз редован посао, са посебним задовољством сам писао за ваш лист.

За себе каже да је "читалац старог кова", "Новости" не прати на интернету, већ само чита новине, пажљиво и студиозно.

- "Новости" су за мене, али и многе моје другаре са којима свакодневно пензионерски "чешљамо" актуелности из окружења, биле и остале "наше новине", као право, објективно и благовремено информативно мерило стања код нас и у свету - наглашава Ранић.

Издање за Македонију

Перивоје Ранић објашњава да је у тадашњем посебном издању за Македонију, једна страница била "споровозна", са ширим текстовима, а друга "врућа", са дневним информацијама. Остала су му у сећању и пријатна искуства стечена у тадашњој редакцији у Београду, у којој је на "наградном раду" провео десетак дана.

Младен Станчић (Вечерње новости)

Фото: Лука Суша