Ахмед Адемовић, заборављени херој Кумановске битке

01. новембар 2018.

Лесковчанин Ахмед Адемовић, носилац Карађорђеве звезде, остао је у историји упамћен по задивиљујућем подвигу којим је утицао на исход Кумановске битке 1912. године, у Првом балканском рату. Доживео је дубоку старост а његова два сина стрељали су Немци 1941. године. Ахмед Адемовић данас нема ни улицу, ни спомен-плочу у Лесковцу.

Витез - тако су га, једноставно, звали Лесковчани. Његови Роми памте га као доброг трубача, а у историји ће бити упамћен по задивљујућем подвигу у Кумановској бици, подсећа Срђан Цонић
у прилогу РТС-а.

Ахмед Адемовић, носилац Карађорђеве звезде, те 1912. године када је битка на Куманову била на прекретници, пресудно је утицао да српска војска победи моћну османску армију која је имала иницијативу.

"Он је у том тренутку, мада је била магла, успео да у позадини турске војске одсвира трубни знак за повлачење. Тада је настао општи метеж, а тај трубни знак дао је снагу српској војсци", рекао је Верољуб Трајковић, историчар из удружења потомака ратника 1912-1918. године.

Животна прича Ахмеда Адемовића могла би да послужи као основа за један добар филмски сценарио. Лесковачки писац Саша Стојановић написао је пре неколико година књигу "На путу за Јерихон" о животу лесковачког витеза којем је од ратних голгота и страдања много теже пало, како каже Стојановић, стрељање двојице синова 1941. године.

"Немачки официр му је поштедео живот због ордена Карађорђеве звезде коју је носио са собом. Међутим, то није спречило тог истог официра да му два сина пошаље на стрељање", каже књижевник Стојановић.

О Ахмеду Адемовићу данас се мало зна, а млађе генерације не знају ништа о његовом херојству.

Доживео је дубоку старост. Умро је у својој у кући у лесковачком насељу Подворце - сиромашан и од државе заборављен. Директних потомака нема.

"Треба на часовима историје да се много више прича о Ахмеду, а ми данас немамо ми улицу ни споменик Ахмеду Адемовићу у Лесковцу", каже Владимир Амзић из Дома културе Рома.

Лесковац има споменик ослободиоцима у Првом светском рату. Ако се узме у обзир како тај споменик данас изгледа, јасно је због чега Ахмед, лесковачки витез, нема ни спомен-плочу, ни улицу.

Време је да се о овоме у граду поведе много више рачуна. Имати хероја попут Ахмеда Адемовића је привилегија, а будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости.