Српска војничка гробља - неми сведоци наше историје

03. септембар 2018.

Изложба „Први светски рат – српска војничка гробља, проналажење и посећивање“ отворена је 1. септембра у земунској Галерији, у Косовској 9.

Организатори изложбе су Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан" и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а аутор изложбе је Драган Васић.

Бригу о српским војничким гробљима у почетку је водило Удружење потомака ратника и планинари „Копаоника" из Београда, подсећа РТС. Када долази до „замора" тих организација активност наставља Удружење „Кајмакчалан" из Београда чији се чланови окупљају око те идеје и организују са ширим програмом и мисијом.

Освајањем Кајмакчалана 1916. године, ослобођен је простор који има облик неправилног правоуглог троугла. Од Бањице (данас Кели у Грчкој) до Раштана дужина линије је око 52 км а друга дужина је око 40 км. То је 2 површина око 1600 км. На овом простору у сваком селу постоји или је постојало гробље српских ратника.

Простор од 160 км је гробље. Гробље једне Армије. Писана историја каже да је Трећа армија расформирана. А то није тачно. Још увек је ту на бојишту. Почивају ту као неми сведоци најславнијег дела наше историје.

„Сваке године ми дођемо у Скочивир, формирамо своју базу у манастирском конаку и одатле одлазимо на свакодневно уређење гробаља. Сваке године откријемо и неко ново гробље изгубљено у том бескрају шума и непроходних терена. Очистимо коров, шибље а и веће дрвеће из простора где су сахрањени наши јунаци. Означимо путеве да и други могу да дођу до тих локација. Бар да посете и одају почаст", кажу из Удружења „Кајмакчалан".

За време Великог рата у селу Добровени, општина Новаци, у Македонији постојала је војна пошта Српске војске. Приликом немачког бомбардовања, 29. новембра 1916, изгинула је скоро цела посада. После рата њихови преживели другови подигли су им споменик на том месту.

„Дошли смо до фотографије тог обележја и почели смо да трагамо. Након контакта са мештанима сазнали смо где је био и даље је ишло лакше. Пронашли смо споменик у једној њиви, једва да се назирао у земљи. Када смо прочитали текст схватили смо да су углавном сахрањени у једном од два Српска војничка гробља у том селу. Више није било дилеме где да га преместимо јер није долазило у обзир да остане на месту где је био јер би поново био срушен", кажу из Удружења.