Одступање албанских научника - У вези порекла Албанаца и тежњама за аутохтонију -

31. август 2019.

Чињенице да Албанци нису аутохтони, ни следбеници Илира, понајмање Пелазга, сазнали су најзад и прихватили не само научници, историчари и лингвисти света, већ и сви они интелектуалци који су се мање више бавили и баве тим проблемом.

Научници света су ти који су и поређали стриктно научна аргумента о томе. Тако аустријски академик, проф. др Густав Мајер (Меyер, 1850-1900), највећи албанолог свог времена, први се научно бави и аргументима побија хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга, доказујући да Албанци немају никакве везе са пелашким стаблом народа.

Други научници доказују да Албанци немају никакву везу ни са Илирима, па и да они нису аутохтон народ, већ дошљаци као и сви други народи Балкана и Европе. И највећи пелазгоман свих времена Аугуст Шлаихер (Schleiche), па и највећи илироман свих времена, академик проф. др Норберт Јокл (1877-1942), иначе изјављени и неоспориви пријатељ албанског народа, кад су се суочили са научним аргументима, односно са албанолошким тезама академика проф. др Густава Вајганда (Weigand, 1860-1930), са његових 12 аргумената да Албанци нису Илири, повукли су се са својих пређашњих убеђења и претендирања, наводно да су Албанци пореклом од Пелазга, односно Илира, и признали, прихватили научна открића својих колега, признали и Мајеру и Вајганду да имају право, да Албанци нису ни Пелазги, ни Илири, нити синови Илира, па ни аутохтони, одосно да су, на територије где данас живе, стигли неколико векова после наше ере, после Словена, после Срба, Црногораца и Македонаца.1)

Посебно се у последње време истакао канадски академик, проф. др Владимир Орел, који својим научним открићима недвосмислено доказује да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири.

И поред тога, албански су научници наставили да се упињу на хипотезе да су они аутохтон народ, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга, јер им је то служило не само за национално буђење албанског народа, већ и за њихова буржуаска, екстремно националистичка, шовинистичка и расистичка претендовања, којима су васпитавали своје Албанце да су üбер аллес, одабрани народ, највећи и најстарији народ на свету, најкултурнији и најнапреднији народ, најсилнији народ, који су тобоже обрађивали жељезо кад су Немци јели своје родитеље. Преко свега, они су – тим својим извитопереним митовима и митемама о аутохтонији и пореклу од Илира и Пелазга – претендирали на територије суседних народа, па – за сада – и на цео Балкан, као на своју прћију, законито насљедство, које тобоже припада њима као генеалошким следбеницима Илира и Пелазга. А кад буду научили да пливају, или кад пресуши Јадранско море, будите сигурни да ће ови Албанци претендовати да је њихово и Апенинско полуострво (Италија), и Аустрија, и Швајцарска2), па и цела Европа. Зна се да апетит расте што се више једе. У случају Албанаца то је већ и практично доказано.

Од једне мале области данашње средње Албаније, звана Мат, коју су поседовали кад су стигли ту у 9. веку наше ере3), они су гутањем територија и остатака других народа, у првом реду келтског племена Албанои, затим гутањем Словена (Србо-Црногораца, Македонаца и Бугара), Влаха, Грка, Турака, реализирали 1912. године Ве-е-елику Албанију, на северу до Бојане (на граници са данашњом Црном Гором), све до реке Павле на југу (на граници са данашњом Грчком), од Јадранског мора на западу, све до обала Лихнидних језера, Црног Дрима, до врхова планина Кораб, Паштрик и Коритник, на истоку. Незадовољни овом Албанијом, они би хтели да створе сада једну нову, супер ве-е-елику, са срским областима Косово и Метохија, са западном Македонијом и југо-источном Црном Гором – за сада! Касније, како то доказујем њиховим документима у једној другој студији4), они ће тражити да створе њихов Цоммонwелтх, са читавим Балканом унутар граница њихове пелашко-илирско-албанске империје и – разуме се – под њиховим диктатом, њиховом заставом и њиховим језиком.

1. Цедирање у вези аутохтоније

Видећи да се свет буди и у вези проблема око албанског народа и његовог порекла, осећајући да свет све више и више не прихвата њихову митевима и митемама фалсификовану историју, албански су научници били приморани да на известан начин цедирају у вези својих албанолошких доказивања-претендирања, па и у вези аутохтоније.

По први пут један Албанац признаје да Албанци нису аутохтони године 1972, на Првој Скупштини илирских студија у Тирани. То је учинио лично тадашњи председник Академије наука Албаније, проф. Алекс Буда, који нам најзад рече:

"Подржавајући релативну аутохтонију илирског етноса, албански археолози никако не поричу на догматски начин реалност мигрирања, природних у околностима једног племенско-сточарског друштва".5)

Под илирским етносом он подразумева албански етнос.
Аутохтонија није ни апсолутна, нити релативна. Како смо то већ третирали у једној другој студији6), један народ или је аутохтон, или није.

Исте године и на истој Скупштини, изразио се против аутохтоније и највећи албанолог албанског народа, поштовани академик, проф. др Ећрем Чабеј, али индиректно. Он конкретно каже:

"Колевка предбалканске етапе развоја албанског језика, у европској периоди развоја индоевропских језика, била је у једној зони негде северно од Балканског полуострва".7)

Нешто касније исто ће се тако изразити и будући председник Академије наука Албаније проф. Шабан Демирај. И он каже да је илирски језик (подразумева албански) имао један "предбалкански развој".8)

Овај предбалкански развој и оно у једној зони негде северно од Балканског полуострва зар нам не говори о сеоби Албанаца из неке предбалкансе домовине, која се налазила "негде северно од Балканског полуострва"?! Са друге стране, зар нам ово не говори да су у данашњим пределима ови Албанци дошљаци, да нису аутохтони?!

Северно од Балканског полуострва! Значи не на Балканском полуострву, не на Косову, па ни у данашњој Албанији!!! А зашто, ако су ови Албанци аутохтони у Албанији, па и на Косову?! Зашто су формирали језик на северу Балканског полуострва, тамо - на падинама планина Карпати и Бескиди (данашња Румунија!), а не на падинама планина Албаније, у Мату, Мирдити и Тирани?! Ако су Албанци формирали свој језик тамо (Академик Чабеј каже у 6. веку нове ере!), зар ово не значи да тада они нису били овамо – на Косову, ни у Албанији?! Зар ово не значи да су они на Балкану сишли негде после 6. века нове ере и да су у Албанију и на Косову стигли деценијама и вековима касније, пошто су Словени, прадедови данашњих Срба, Црногораца и Македонаца, године 548. ушли у Дуррхачиун, изградили ту своје куће и палили ватру на своја нова огњишта, примајући ту и хришћанство, које ће пренети овим Албанцима неколико векова касније, пошто буду дошли и они ту.

Измишљена релативна аутохтонија је криминално упињање на фалсификованој историји, настојање да се пређу препреке и да се на један маскирани начин настави са старим претендирањем, са фалсификовањем историје. Ово се доказује чињеницом што је и сâм А.Буда, чим је изашао из сале те Скупштине, наставио пређашњи аваз, са претендирањем за аутохтонију албанског народа. Нажалост, исто тако је учинио и Е.Чабеј. Па и Ш.Демирај после објављивања његове цитиране књиге.

А ово значи да су они, на тој Скупштини, признали да Албанци нису аутохтони само да би их свет прихватио за научнике и слушао оно што они кажу. У супротном, претила им је опасност да се удале са Скупштине, из Тиране и из Албаније, сви позвани страни научници, а у знак протеста за политизирање науке од стране албанских научника. Претила је опаност да албанске научнике, на међународним научним скуповима, више не позову.
Следствено, њихови ће ученици и телали громогласно кликнути: "Аутохтонија Албанаца је једна апсолутна истина, не релативна"!9)

Други ће Албанци писати и објављивати читаве књиге о њиховој тобожњој аутохтонији10). А кад се овако изражавају академици, доктори и професори наука, можете замислити како се у вези аутохтоније изражавају дан-данас обични Албанци.

Како ћете видети у наставку ове студије, сем А.Буде, Е.Чабеја и Ш.Демирај, против аутохтоније Албанаца изразили су се и други албански научници, па и обични људи, али пошто је оборен апсолутизам Енвера Хоџе, пошто су прочитали моје студије о том проблему и пошто су се – дирнути у њиховој таштини мојим примером и самопожртвовањем – осмелили и осетили гарантираним да слободно изразе оно што мисле, што су видели својим очима, сазнали и констатирали својим научним истраживањима.
Уопште узев, и на крају XX века, па и дан-данас (2015), ови су Албанци спремни да се одрекну и душе своје, али никако и аутохтоније. За њих је то табу, апсолутна истина!

2. Цедирање у вези порекла од Пелазга

Да Албанци нису следбеници Пелазга, па и да са пелашким стаблом народа немају никакве везе, доказао је још од времена аустријски академик, проф. др Густав Мајер. То су прихватили сви светски научници, али не и албански, који су били и његови ученици, конкретно Ећрем Чабеј и Алекс Буда. Ови су наставили да ударају у бубњеве свог пелашког порекла све до 1959. године, правећи се као да не знају за научна открића академика Мајера у вези са Пелазгима, али не и за његова претендирања за илирско порекло Албанаца.

После Другог светског рата албански научници су спремили текст историје албанског народа и, да би се додворили СССР (који је подржавао албанске власти на челу са њиховим Енвер Хоџом, давао им и поклањао кредите, стезао каиш совјетским народима и слао своју економску помоћ албанском народу), послали су за консултацију макет њихове историје Академији наука СССР у Москви, наравно – по наређењу Енвера Хоџе. Отуда им је враћен текст са примедбама, између осталих и са примедбом да је Г.Мајер научно оборио хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга. Тако су ови научници били принуђени да и сами (колективно!) признају:

"Мишљење Шлаихера за пелашко порекло Албанаца оборено је аргументираном научном критиком Г. Мајера, који у годинама 1878-1890 одреди положај албанског језика као један језик без везе са пелашким стаблом".11)

Ово је први докуменат да ови Албанци признају да нису Пелазги, ни синови њихови, да немају никакве везе са пелашким стаблом народа. И поред тога, не само од 1890., већ и од 1959, кад су то признали и објавили, они ће опет наставити из написа у напис да претендирају за своје пелашко порекло и да тако индоктринирају своје Албанце шовинизмом и расизмом, нетрпељивошћу и отвореним, крајњим непријатељством према суседним и најудаљенијим народима.
И не само написе и студије, они ће објавити и читаве књиге о свом тобожњем пореклу од Пелазга. Ангажоваће за то не само свакојака пискарала, већ и професоре Университета у Тирани, историчаре и академике. Следствено, не само по основним и средњим школама, већ и по аудиторијумима факултета они ће пропагандирати своје порекло од Пелазга и вадити очи нама, који се са тиме не слажемо. И не само они – Албанци, већ и наши! Да, да – и наши! Или није истина ово, господо Црногорци, који сте сред Подгорице, године 2001, објавили знојем српско-црногорског народа књижурину Албанца Прељоц Маргиљај ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИ - АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, а затим – преко листа ГЛАС ЦРНОГОРЦА – објавили сте и пасквилу албанског новнара Антон Гојчај, којом претендује да су његови албански прадедови изградили не само Атину и Рим, већ и Каиро, па и Токио у Јапану (!)12) а против моје научне анализе и прудентне критике те књиге и тих претендирања ових избезумљених Албанаца ?!13)
Истичемо да је академик, проф. др Еqрем Чабеј први који је лично, у своје име, као афирмирани албанолог, рекао Албанцима:

“Нећемо моћи да задовољимо оне, који и данас тврдо верују у пелашко порекло нашег језика. Напротив, дошло је време да, бар по школама, не пунимо главу деци са осмуђеним хипотезама, које припадају средини протеклог века (19. века,- КБ)”.14)

Истичемо исто тако да је и проф. др Јуп Кастрати први Албанац који је својеимено признао да је научно неоснована хипотеза о пореклу Албанаца од Пелазга, а пошто је на преко 800 страница своје књиге пропагандирао и хвалио оне који су претендирали за пелашко порекло Албанаца. Тако, на једном крајичку те књижурине, он каже и ово: "не слажемо се са тезом о пелашком пореклу Албанаца".15)

Тако су ова два Албанца, као Пилат некада, опрали руке од свог злочина и сачували свој образ "коректног" научника! Пре њих нешто слично учинио је и академик, проф. др Марк Красниqи, а у вези ненаучне етимологије топонима ДАРДАНИЈА од албанског апелатива "dardhë – на нашем – "крушка".

Префригани су ови албански "научници". И кад признају коју научну чињеницу, учиниће то на тај начим да би се свет опет хватао у њихово коло анти-науке и анти-истине, да би могли да наставе индоктринирање Албанаца и читавог света својом анти-науком и анти-истином. Зато су последњих деценија предузели објављивање њихових "студија" и на страним језицима, на енглеском и француском, немачком, па и на нашем, српском језику, јер би хтели и нас да индоктринирају њиховом фалсификованом историјом. Или нема овај циљ објављивање на нашем језику поменуте књижурине ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИ - АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, посебно београдско издање ИЗ ИСТОРИЈЕ АЛБАНАЦА ?!

Сред Тиране, 2009.године, спаљене су ми четири књиге зато што тамо пишем да Албанци немају везе са пелашким стаблом народа. Све албанске издавачке куће, па и штампарије, добиле су од власти наређење да ми ни уз наплату не објаве ништа. Наређењем од албанских власти, ове године (2015), организирано је једно монструозно сатанизовање против мене свакаквим лажима, фалсификатима, измишљотинама и, посебно, најпрљавијим псовкама и увредама, па и претњама да ће ме убити заједно са децом. Овакав мобинг и оваква сатанизација до данас, не само у Албанији, већ нигдје на свету још није учињена ниједном научнику.

3. Цедирање у вези порекла од Илира

И у вези претендовања о свом пореклу од Илира, албански су научници цедирали, наравно – пошто су видели да се тако, са њиховим узнастојањем на ту ненаучну хипотезу, не може даље. На поменутој Скупштини илирских студија, чувени италијански балканолог Гулиано Бонфанте, чим је од првог рапорта, прочитан на тој Скупстини, сазнао да га ту нису позвали ради научних проблема, већ да његово име и ауторитет злоупотребе у ненаучне сврхе, устао је да се удаљи са те Скупштине, из Тиране и Албаније, изјављујући им: "За политичке проблеме имате италијанског амбасадора у Тирани. Ја сам научник! Не бавим се политиком !"

Ово је истина о албанском цедирању. Наравно, Академику Бонфанте је претходила моја монографија УЛЦИЊСКО НАРЕЧЈЕ, којом сам 1969. бранио на Университету у Тирани моју другу диплому, а којом сам јавно устао против фалсификовања историје албанског народа, за што ме ухапсише и осудише на смрт. Претходило је и моје писмо из затвора Енверу Хоџи, којим му стављам на знање да мојим хапшењем и мојом смрћу неће сатрети и научну истину, коју сам бранио и браним. Иступ Академика Бонфанте 1972. године потсетио је Енвера Хоџу на моју монографију и моју опомену, па је сигурно одмах наредио и Е.Чабеју и А.Буди да цедирају. Нема ни најмање сумње да су ова два албанска научника, за њихово цедирање, претходно узели дозволу од Енвера Хоџе, јер без његове дозволе нико се у Албанији није усудио ни да се огласи да је жив, камо ли и да иступи против званичне верзије историје албанског народа, октроисане од Енвера Хоџе и његове клике, која је узурпирала народну власт и успоставила своју социјал-фашистичку, монструозну диктатуру.

Ипак, албанско цедирање од антинаучне хипотезе да су тобоже пореклом Илири, није почело 1972. године, на поменутој Скупштини. Ради истине морамо признати да је први Албанац, који је на известан начин цедирао, био проф. др Александар Џувани (Xhuvan, 1880-1961), који је још 1928. године превео са немачког језика на албански 12 аргумената Густава Вајганда и, исте године, објавио то у часопису DITURIA Бр. 8-9, Тирана 1928. Велику заслугу за ово објављивање сигурно има и њен главни и одговорни уредник Мит'хат Фрашери (Фрашëри, 1880-1949). Ово су два највећа интелектуалца Албаније тог времена. Први се истакао као научник, албанолог, а други као друштвено-политичка личност, па и као књижевник, познат псеудонимом Лумо Скендо. Оба су били са срећом, јер нису имали над главом Демаклов мач Енвера Хоџе. Кад сам ја послао овим Албанцима за штампање моју поменуту монографију 1969, не само што ми је нису штампали, већ су ме и ухапсили. Наравно, треба имати у вид не само слободољубиви дух Професора Џувани и поменутог уредника часописа ДИТУРИА, већ и чињеницу што у то време није беснела фалсификација историје албанског народа као у моје време, ово данашње.

Сама чињеница штоје А.Џувани превео 12 аргумената Г.Вајганда, којим овај доказује да Албанци немају везе са Илирима, сведочи нам да се овај пољуљао у његова убеђења да су Албанци пореклом Илири, ако не и да се сложио са Вајгандом. Ово важи и за поменутог М.Фрашри-а.

Феудо-буржуаска клика Албанаца, која је узела власт у своје руке у Албанији, видећи да научна открића Г.Вајганда не одговарају њиховим политичким стремљењима, претендирањима према суседним народина и територијама, не само што није прештампала 12 аргумената Г.Вајганда, већ их је и забранила гдегод је то могла, уништавајући или кријући од очију света и сам часопис ДИТУРИА. Године 1965. Ја сам га тражио у Националној библиотеци Албаније: нису ми га дали. Тако ови Албанци, све до 1972. године, аргументе Вајганда и тезу о неилирском пореклу Албанаца, уопште нигде и не спомињу. Она је табу. Албански научници ударају у бубњеве о илирском пореклу и неспомињући нигде ни име Вајганда, боже сачувај и његових 12 аргумената. То су учинили и сред Београда 1968. године, благословом Јосипа Броза Тира и његове клике !16)

Наглашавам ово, јер се претендује да је само Енвер Хоџа то забранио. Чињенице сведоче да је Енвер Хоџа имао своје прекурсоре и пре ДСР, не само у Албанији, већ и у Југославији. Албанци су фалсификовали своју историју од кад су почели да је пишу, а не само пером Енвера Хоџе. Фалсификовали су је нехотице и хотимице, па и уз свестрану подршку југословенских власти, буржуаских и социјал-фашистичких, као што настављају са том фалсификацијом и дан-данас, под заставом "антититоиста", у Србији, Црној Гори и Македонији, где се припадници албанске дијаспоре индоктринирају шовинизмом и расизмом, нетрпељивошћу и екстремним непријатељством према српско-црногорском и македонском народу, управо базирајући се на њихову фалсификовану историју, да су аутохтони и генеалошки следбеници Илира и Пелазга. Или ово није истина?! Видите, сем моје тек цитиране студије, и моју другу студију – о Албанцу из Македоније Ислам Бафтјари.17)

На територији Албаније по први пут се спомињу и објављују 12 аргумената Г.Вајганда унутар рапорта Е.Чабеја, одржаног 1972. године на поменутој Скупштини, и то скраћено, уз тенденциозна претендовања Е.Чабеја, а не уз научну и скрупулозну анализу. Значи, не објављују се у целости, у неком листу, ревији, часопису, понајмање и да се дискутују. Чим их је споменуо Е.Чабеј одмах су покривена мртвом ћутњом. Нико не сме ни да их спомене.

Рапорт Чабеја је објављен 1974. године у издању Академије наука Албаније: KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том 2., књига великог формата и скупа, из више разлога неприступачна широким масама, па ни интелектуалцима, ни научницима. Не само тада, већ и данас, ако је потражите у Националној библиотеци у Тирани, рећи ће вам: "Немамо је!" А ово значи да је то цедирање Е.Чабеја било само формално, само за вањски свет, за Бонфанте-а и њему сличне, који су овако требали да се умилостиве да се не удаље са те Скупштине, да не избаце албанске научнике са својих научних скупова као политичаре, који су њиховој националистичкој велико-албанској и расистичкој политици потчинили науку и научну истину.

На тој Скупштини Е.Чабеј је рекао и ово:

"албански језик претставља лексичке везе са северним индо-европским језицима, и ту посебно са балтичким језицима... Кад се затим узму у обзир и старе позајмице из иранског језика, као и стари контакти са неким фино-унгријским језицима (Н.Јокл), и кад се са друге стране буде одмерило да два планинска венца Средњо-источне Европе, Карпати и Бескиди, налазе своје објашњење посред албанског језика, и само са њим међу свим живим индо-европским језицима ((KARPË, BJESHKË, ова са каснијим дифтонгирањем), тада, мислимо, неће се газити на трулу даску ако се каже да колевка предбалканског ступња албанског језика, у европској периоди индоевропских језика, била је једна зона негде на северу Балканског полуострва..."18)

Како видите из овог цитата, Е.Чабеј пориче аутохтонију Албанаца. Он пориче и порекло Албанаца од Пелазга, па и порекло Албанаца од Илира. Да су Албанци аутохтони и Илири, они би били на просторима где су актуелно, а не на СЕВЕРУ БАЛКАНА, на падинама Карпата и Бескида, у Трансилванији, данашњој Румунији, где илирским племенима нема трага ни пре нове ере, камоли у ВИ веку нове ере, кад Е.Чабеј каже да се тамо формирао албански језик. Чабеј је тај који је изјавио и да су Албанци стигли у Мат, област данашње Средње Албаније, у X веку нове ере и да територија, где данас живе Албанци, није зона рестрикције, већ експанзије.

И ова изјава Е.Чабеја је остала у сали где је одржана поменута Скупштина и прочитан тај његов рапорт, наравно и унутар корица цитираног издања KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE. Нигде друго Чабеј неће поновити то, јер је и то речено за спољашњу употребу и потрошњу, за смирење Бонфанте-а и њему сличних. За унутрашњу потрошњу, за индоктринирање Албанаца, наставиће се са претендирањем да су генеалошки следбеници Илира.

И Академик Буда се на том скупу тако изразио. Између осталог он каже да Тунман и фон Хахн су "у романтичној фази албанолошких студија...полазећи само од формалних језичних критерија, узимајући сваки стари индоевропски елеменат ономастике за илирски и сваку стару карактеристику предисторијске керамике Централно-Источне Европе као илирску, прешло се у ПАНИЛИРИЗАМ, који је владао до 30-тих година овога века (XX,- КБ). Пионири панилиризма били су археолози и филолози Г.Коссина, Р.Муч, Ц. Счучхардт, Ј.Покорнy...Утицаји ових концепција нису нестали ни данас потпуно".19)

Али све то, много јасније изразиће будући претседеник Академије наука Албаније проф. Шабан Демирај, који дословно пише:

"противници тезе да је илирског порекла албански језик, као најважнији језични аргуменат претставили су управо њихово претендирање да албански језик, као један језик типа сатем, нема како да буде "син" илирског језика, који је, према њима, био типа кентум. И заиста, кад би било исправно једно такво претендирање, тада свака даља дискусија за илирско порекло албанског језика тешко да би могла наћи један сигуран ослон".20)

На стр. 159 он наставља: "аргументи, које су донели противници тезе о илирском пореклу албанског језика, су јаки...." Док на стр. 166, каже и ово: "на први поглед ова образложења (Г.Вајганда) изгледају као да су сасвим засновани аргументи. Али, против њих се могу учинити низ критичких примедби...И поред тога, критика против ових образложења не може да служи у исто време и као једно неоспориво сведочанство у прилог тезе за илирско порекло албанског језика. Зато и ова теза има потребу да постане објекат испитивања".

Како видите, овај Албанац не само што признаје да хипотеза о илирском пореклу Албанаца још није доказана, већ суђерише и то да је могуће истина оно што каже немачки академик, проф. др Ханс Крахе, да Албанци нису ни Илири, нити Трачани, већ један засебан народ, без икакве везе са Илирима и Трачанима. На једном другом месту, заједно са проф. др Александром Стипчевићем, Албанац из Хрватске, Ш.Демирај изјављује да су албански и илирски два различита језика21), што значи и два различита народа.

Иако су ова четири-пет најважнија албанолога, најкомпетентнији Албанци за те проблеме, признали оно што су већ од времена рекли страни научници о томе, да Албанци немају везе са Илирима, званична Албанија наставља са претендирањем о неоспорном пореклу Албанаца од Илира, арбитрарно изјављујући да је то већ и доказано, па и прихваћемо од светских научника. Сетите се само проф. др Јуп Кастрати, који у његовој књижурини од 800 страница урличе: "U argumentua origjina ilire e gjuhës shqipe!" (Аргументовало се илирско порекло албанског језика!)22), иако за то није пружио ни један једини аргуменат, нити је оборио бар један оргуменат супротне стране.

До скора албански научници се нису усудили ни да спомињу своје аргументе о илирском пореклу албанског језика, камоли и да их износе, боже сачувај и да покушају да их докажу, бране. Они су само узнастојали на томе да су Илири и да је то рекао овај и онај светски познати научник, иако сасвим добро знају да тај научник није за то приложио никакав аргуменат. Међу Албанцима први је академик, проф. др Андрокли Косталлари, који се усудио да спомене један "аргуменат", а ослањајући се на супозирање поменутог Тунмана: Албанци актуелно живе на територији где су некада живели Илири. И ово они сматрају својим главним аргументом. Има један век што им је на то дао достојан одговор немачки научник, академик, проф. др Херман Хирт, који каже: «Чињеница што Албанци живе, од XИ века н.е. у једној области, где су у стара времена живели Илири, нема никакву важност ».23)

У последње време, управо 1999, Албанац проф. асистент, др Xхеладин Гостурани објавио је у име Албанаца њихових пет "аргумената", којима они претендирају да докажу своје илирско порекло24). Ми смо их детаљно анализирали и документима, чињеницама и аргументима оборили25). Овде наглашавамо да овај Џеладин Гостурани, за ово његово дело каже да "има велике вредности и неопходно је студентима четврте године Одсека за албански језик на Университетима Тиране, Шкодре (Скадар,- КБ), Елбасана, Ðирокастре, за студенте који настављају са кореспонденцијом на овим одсецима, као и за албанске студенте на Косову, у Македонији и ЦрнојГори".

А у чему се састоји та "велика вредност" те његове књиге? Ево што каже Џ.Гостурани својим студентима: "Албански језик – син илирског, Албанци – синови Илира". Овиме почиње и завршава та његова историја албанологије, којој су рецензенти албански академици проф. Махир Доми и проф. др Сеит Мансаку. То његово претендирање се понавља са странице на страници, као какав рефрен сада већ сасвим баналне песме. Види се јасно да је ово главно преокупирање, вирулентно импењирање, актуелни и финални циљ тог његовог ћитапа убуђале веронауке ових Албанаца: да под сваку цену утуве у мозак студентима да су Албанци синови Илира.

Али тако се не говори само студентима. Тако се говори и деци, оној најмањег узраста. Од самог почетка њиховог васпитавања, улива им се то са мајчиним млеком26). Затим, преко школског образовања, од првих дана, па – како видесте – преко аудиторија на факултетима, преко штампе, студија, књига, приватних и службених издања, са фирмом неодговорних људи, па и са фирмом професора и доктора наука, асистената, академика, преко свега и са фирмом Академије наука Албаније. Не само у Албанији, већ и код нас, у Србији, Македонији и Црној Гори. У Грчкој - не! Грци су увек овим Албанцима показали где су границе њиховог безумља.

Овај став албанских "научника" о чему нам говори, ако не о њиховој недоследности и крајњој неодговорности, па и о њиховој дволичности, о њиховом византизму, сада већ целом свету познатој албанштини. Да немамо посла са науком, управо да имамо посла са политичком пропагандом, пред смрт признао је то јавно и писмено њихов врховни вођа, дуче, фüхрер и учитељ, ипсиссимус Енвер Хоџа, који отворено каже: "Албанској науци недостаје научна објективност". После његове смрти, а и пошто је прочитао моје студије о овим проблемима, поновио је то и албански академик проф. др Алфред Уçи.

Пошто је прочитала моју књигу на албанском језику ИЛИРИ И АЛБАНЦИ (Женева, 1994), песникиња Албаније М.Е. пошла је са њом у руци у Академију наука Албаније и питала их како стоји ствар, је ли истина оно што сам ја тамо писао о пореклу Албанаца. Одговорили су јој :

«Све што каже Академик Буровић о пореклу Албанаца знамо ми од времена, пре њега и боље од њега, али сада није време да се то каже. Треба да претходно ујединимо Косово са Албанијом, па ћемо тада и ми то признати.”

Под гвозденом петом Енвера Хоџе албански научници Албаније били су приморани да буду дволични, јер би им друкчије Е.Хоџа прекинуо не само језик, већ и главу. Мој случај је био не само очигледан (и свима њима добро познат!), већ и опомена, претња за све њих. Али, овако су се албански "научници" понашали и ван граница Албаније. Они нам нису нигде ни зуцнули да Албанци нису аутохтони, да нису Илири, па ни Пелазги. Напротив, и кад у Албанији Чабеј, Буда и Демирај признају да Албанци нису аутохтони, да Албаници нису Пелазги, па ни Илири, албански научници ван граница Албаније настављају да свом силом ударају у бубњеве њихове аутохтоније, порекла од Илира, па и од Пелазга. Зашто? Док су Чабеј, Буда и Демирај добили за своје изјаве царта бианцу од Енвера Хоџе, Албанци ван граница, напротив, од Е.Хоџе добијају наређење да урличу на сва уста за аутохтонију, за порекло од Илира, па и од Пелазга, да би се заглушио и онако мртви глас Чабеја, Буде и Демири-а.

Врхунац је свакако то што албански "научници" и дан-данас, и после смрти Енвера Хоџе, и после прокламисања слободе и демократије у Албанији, не само у Албанији, већ и ван њених граница, настављају са њиховим урлицима за аутохтонију, за порекло од Илира, па и од Пелазга. Што више, нама – који се усуђујемо да мислимо друкчије – прете нам и смрћу, и то јавно, преко штампе и интернета, што није био случај док је Е.Хоџа био жив.

Тако, албански «академик» Мојком Зећо каже : "Сумњати у аутохтонију Албанаца, значи да постанеш смешна личност" !27)
Други албански мудрац Никола Ð.Маргилај додаје да су југословенски народи, који не признају аутохтонију и порекло Албанаца од Илира и Пелазга, ништа мање већ помахнитали .28)

Ипак не смемо порећи да су се последње деценије јавили и достојни албански научници, који смело и недвосмисљено, искрено, признају да Албанци нису ни аутохтони, ни Пелазги, па ни Илири. И то сред Тиране! Не само усмено, већ и писмено, упркос претњи за шиканирање, за линчовање. И они нису мало. Ево да вам наведем само неколико имена: академик, проф. др Алфред Уçи, академик др. Винçенx Голлетти-Баффа, проф. др Исуф Лузај, др Ставри Скендо, др Ардиан Кљоси, Ардиан Вехбиу, Фатос Лубоња, Аурел Пласари, Еди Рама, проф. др Хасан Калеши, академик проф. др Луан Старова, Сократ Дхима, Арбен Калламата, парламентарац Кристо Гоçи, професор Вангјуш Симаку, Мустафа Нано, Олси Јазеџи и други. Њихов број из дана у дан расте. Расте и њихова смелост. Расте и број оних Албанаца који се слажу са њима, па и оних који их јавно подржавају, плескају.

Др Ардиан Кљоси је први, који ме преко штампе узео у своју одбрану још 1991, а 1995. године, сигурно пошто је прочитао моју збирку студија ИЛИРËР ДХЕ ШQИПТАРËТ, изјавиће да се тезом о илирском пореклу Албанаца не може објаснити њихова историја

"Али,- наставља он,- боље да то не споменемо овде, да нас не назову антиалбанцем".29)

А пошто га назваше тако, мој ученик из злогласног затвора у Бурелу (Албанија) Фатос Љубоња, у одбрану А.Кљоси-а, не само што објављује 12 аргумената Г.Вајганда, већ и изјављује:

"Колико смо могли да се упознамо са проблемом о пореклу Албанаца, изгледа нам да не можемо а да не констатујемо да хипотеза о илиро-албанском пореклу је фиксирана у Албанији у време Хоџиног поретка, тамо око почетка '60-тих година, као једна недискутабилна истина. До тада она није била табу...Густав Вајганд је међу првима који се супротставио са сериозним аргументима етногенези илиро-албанској. После '60-тих година изгледа да су албански научници, у име онога што смо назвали национал-комунистичка идеологија, задужени да докажу ову хипотезу, у једно време кад су противуречности у вези ње биле доста снажне. Дискусија око овог проблема наставила се у Албанији и на Првој Скупштини илирских студија године 1972, поглавито између албанских научника и страних. Изгледа нам да ова хипотеза остаје отворена за дискусију. Исто тако наше је мишљење да много шта у историји Албаније не налази нужно објашњење полазећи од ње..."30)

После њих се огласио и албански историчар Ардиан Вехбиу, који изјављује ништа мање већ:

"...мит о илирском пореклу Албанаца сервирао се у свакаквим облицима, почев од књига за децу, са акцијама за употребу личних имена илирског порекла,- од новорођенчади до параброда,- и завршавајући са владајућом историјском идеологијом, која је често надахњивала хистерију аутохтоније..."широким народним масама" сервираће се илирска хипотеза, разголићена од сваког научног елемента и претворена у један обичан мит порекла, у један ритуал историјско-идиличан, у једну бању, где ће се причестити историјска имагинација Албанца дете..."31)

Албански интелектуалац Атреа Коцани, преко албанских медија, изјављује:

“Прочитао сам неке ствари од Каплана Ресули…и ја мислим да чињенице, које поседују Македонци и Срби и Грци јесу чињенице много интересантне и жалим, али за једно кратко време, они ће 100% демантирати тезу да Албанци воде порекло од Илира…Ми не можемо да демантујемо оно што кажу они. Остајемо запањени, отворених уста од чињеница које они презантирају нама”. 32)

Овиме је сигурно достигнут врхунац у цедирању Албанаца. Сада треба да очекујемо да и албанске власти цедирају, па да и у програму школа и факултета уведу истину о албанском народу, што треба да се огледа и у њиховој свакодневној и периодичној штампи и свим медијима, и у њиховим реаговањима против свих оних што настављају са индоктринитрањем Албанаца фалсификованом историјом, бесмисљеним претендирањима да су аутохтони, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга.

Наравно да ово треба да пре свих учине власти Србије, Македоније33) и Црне Горе, које су животно заинтересоване да се једном за свагда докрајчи са фалсификованом историјом албанског народа и са њиховим бесмисленим територијалним претендирањима, са њиховим метежима, чаркањима, оружаним сукобима, тероризмом и дестабилизацијом овог дела Балкана.

За ово треба да је заинтересован и цео свет, у првом реду Европа, која је не мање узнемирена од апсурдних претендовања ових Албанаца, а којој од њих прети и нови светски рат, већ запаљен на Балкану.

Време је да се и светски научници окупе, па да о овим проблемима рекну своју последњу реч. Ако се они у томе спречавају од хушкача новог светског рата, бар научници Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке, чији су народи директно угрожени од албанске обијести, могу се скупити, продискутовати проблем и да на тај начин једном за свагда ставе тачку, да бар на својим територијама успоставе научну истину о Албанцима и њиховом пореклу.

Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Женева,
Март 2002.

___________________
1) N.Jokl je izjavio da su Albanci stigli tu gde su danas negde u IV-V veku naše ere. Falsifikujući istoriju, albanski akademičari dan-danas pišu da je on tobože "branio autohtoniju Albanaca". Vidite za ovo njihovo delo FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR,- Tirana 1985, str. 435, glas JOKL.
2) LEKA, prof. Astrit: LA SVISSE,- Ženeva 1995. Ovaj Albanac pretendira da su Albanci autohtoni i u Švajcarskoj, da su i Ženevu tako krstili oni, pa da aktuelno u Švajcarskoj čine 2% stanovništva ove zemlje i – upoređuje ih sa Retro-Romanima, koji sa 1% stanovništva imaju svoj kanton, pa im je i jezik uveden kao četvrti zvanični jezik Švajcarske. Ovime se sigurno aludira da bi njihov, albanski jezik, trebao da bude četvrti zvanični jezik Švajcarske i, razume se, da i oni imaju bar jedan kanton njihov, ako ne i dva kantona.
3) Albanac Eqrem Çabej kaže da su Albanci stigli tu u X veku nove ere: Disa mendime mbi marrëdhëniet gjuhësore rumuno-shqiptare,- časopis STUDIME FILOLOGJIKE Br. 1, Tirana 1975, str. 52.
4) BUROVIĆ, Kaplan: PRETENDIRANJA ALBANACA,- Ženeva 2004, vidite studiju Albanska teritorijalna pretendiranja, koja je štampana u mom delu KO SU ALBANCI ?, drugo izdanje, Jagodina 2013.
5) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë,- raport, održan 1972. godine na Prvoj Skupštini ilirskih studija u Tirani, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom I, Tirana 1974, str. 53
6) BUROVIĆ, Kaplan: Albanci nisu autohtoni,- studija, imate je u izdanju KO SU ALBANCI ?, cit. delo..
7) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe,- raport, održan 1972. godine na Prvoj Skupštini ilirskih studija u Tirani, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 9.
8) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ,- Tirana 1988, str. 22.
9) KASTRATI, prof. dr Jup: E drejta është në anën e shqiptarëve në Jugosllavi,- list BASHKIMI, Tirana 30.IX.1990, str. 1, kol. I.
10) ÇABEJ, Nelson: AUTOKTONIA E SHQIPTARËVE,- Tirana 1990.
11) UNIVERSITETI SHTETËROR I TIRANËS - Instituti i Historisë: HISTORIA E SHQIPËRISË,- tom I, Tirana 1959, str. 29.
12) GOJÇAJ, Anton: Više od kritike,- list GLAS CRNOGORCA, Podgorica, oktobar 2002.
13) BUROVIĆ, Kaplan: Nasilje nad istorijom,- list GLAS CRNOGORCA, Podgorica, u četiri nastavka, od 22-25. avgusta 2002. Preštampano u mojoj knjizi OD ILIROMANIJE DO TERORIZMA,- Ženeva 2002, str. 71-85.
14) Citiram prema profesorici Universiteta u Tirani Fatbardha DEMI: Gjuha shqipe nën inkvizicionin mesjetar, na sajtu LAJME.gen.al, 27.VI.2011. U originalu: “Nuk do të mund të kënaqim ata, që ende sot kanë një besim të plotë mbi origjinën pellazgjike të gjuhës sonë. Përkundrazi, ka ardhur koha që, së paku nëpër shkolla, mos t’ia mbushin kokën fëmijëve me hipoteza të tymosura që i përkasin mesit të shekullit të kaluar! “ (Str. 23 N. V. )
15) KASTRATI, prof. dr Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana 2000, str. 579.
16) BUROVIĆ, Kaplan: Falsifikovana albanska istorija,- studija, objavljena sprva u srpske internetske novine ISTINA God. I, Br. 50, Beč 05.II.2006; zatim preštampana i u mom delu ZOV KOSOVA,- Ženeva 2006, str. 8-17.
17) BUROVIĆ, Kaplan: Falsifikati Islama Baftjari-a,- studija, objavljena sprva u mom delu ZOV KOSOVA, Ženeva 2006, str. 109-140. Prevedena i objavljena na albanski jezik u mom delu MË I FORTË SE VDEKJA,- Ženeva 2008, str. 107-137; na makedonski jezik prevedena i objavljena od Vitomira Dolinskog u mom delu ALBANSKITE ISTORISKI FALSIFIKATI,- Struga 2009, str. 61-83.
18) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit…,- cit. delo, str. 9.
19) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut…,- cit. delo, str. 51-52.
20) DEMIRAJ, Shaban: cit. delo, str. 21-22.
21) DEMIRAJ, Shaban: Historia e gjuhës shqipe, historia e popullit,- u listu DRITA, Tirana, 19. mart 1989, str. 11, kol. I. U istom članku (str. 15, kol. I) nalazi se i pretendiranje dr Aleksandra Stipčevića da su ilirski i albanski dva jezika.
22) KASTRATI, Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- cit. delo, str. 170
23) HIRT, Hermann: Die Sprachliche Stellung des Illyrischen,- u FESTSCHRIFT FÜR H.KIEPERT, 1898, str. 179 i 181 n., kao i u DIEINDOGERMANEN I, 1905, str. 141.
24) GOSTURANI, Xheladin: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana 1999.
25) Po prvi put sam se zauzeo tom njegovom knjigom jednim mojim malim prikazom, koji se pod naslovom GOSTURANI, prof. as. dr Xheladin: HISTORIA E ALBANOLOGJISË, objavljuje na albanskom jeziku u mojoj knjizi MIKROLOGJIRA,- Ženeva 2000, str. 18-19. Zatim sam o toj knjizi pisao i na našem jeziku recenziju DŽELJADIN GOSTURANI: ISTORIJA ALBANOLOGIJE,- objavljena u mojoj knjizi OD ILIROMANIJE DO TERORIZMA,- Ženeva 2002, str. 43-48. Na kraju sam njegove "argumente" detaljno analizirao u mojoj studiji ARGUMENTI ALBANACA – navodno za svoje ilirsko poreklo,- objavljeno po prvi put u mojoj knjizi STVARNOST I ALBANSKE ILUZIJE,- Ženeva 2001, str. 15-21, prevedeno na makedonski jezik i štampano u mojoj knjizi ALBANCITE GI IRITIRA VISTINATA,- Ženeva 2006; preštampano na naš jezik u srpske internetske novine ISTINA, God. II, Br. 62, Beč 30.IV.2006.
26) BUROVIĆ, Kaplan: Masakriranje i trovanje duše i savesti albanske dece počinje još od majčine dojke,- članak, objavljen u mojoj knjizi OPTUŽUJEM, Ženeva 2006, str. 9-12.
27) ZEQO, Mojkom: Një paskvilë të flliqur e ka shkruar Kapllan Resuli (= Jednu prljavu paskvilu napisao je Kaplan Resuli...),- članak štampan u albanskoj štampi Tirane i prenet preko svih sajtova Albanaca. Mi smo ga našli na sajtovima AGIMI (www.agim.com), ALBASOUL, zatim ILIRET, pa TETOVA INFO CENTR i dr. Mali koment o ne “smešnoj ličnosti” M. Zeqo dao je Anton BUROVIĆ, preko njegovog dela INTERNET ZA AKADEMIKA BUROVIĆA, Ulcinj 2006, str. 20-21.
28) MARGILJAJ, Nikollë: Predgovor dela MARGILJAJ, Preljoc: ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILISKIM JEZIKOM,- Podgorica 2001.
29) KLOSI, dr Ardian: LETRA IV,- časopis PËRPJEKJA God. II, Br. 2, Tirana 1995, str. 15. Godine 2012, pošto su ga neprekidno proganjali mobingom zato što je prihvatio moje albanološke teze, dr Ardian Kljosi je bio prinuđen da izvši samoubistvo.
30) LUBONJA, Fatos: Ndërgjegje historike,- časopis PËRPJEKJA God. II, Br. 3, Tirana 1995, str. 80.
31) VEHBIU, Ardian: Shqiptarët, ilirët dhe thrakët,- časopis PËRPJEKJA God. II, Br. 6, Tirana, april 1996, str. 77.
32) KOCANI, Atrea: dana 11.III..2008. istupio je na sajtu TOP BOARD u vezi mojih albanoloških teza i tu izjavio citirano.
33) Godine 2009. Makedonska akademija nauka i umetnosti uvela je moje albanološke teze u svoju ENCIKLOPEDIJU MAKEDONIJE, što je izbezumilo albanske ekstremne nacionaliste, šoviniste i rasiste, pa su preko svih medija učinili opšti juriš na mene i moje teze, njih oko 50 piskarala. Jedan od njih, videći da se ja, za moje albanološke teze, snažno oslanjam i na samopriznanja najvećih albanskih naučnika, akademika i albanologa, konkretno – na Čabeja, Budu i Demiraj, izjavio je preko štampe i interneta: “Istorija, koju nam uče, jeste istorija Čabeja, Bude, Demiraj-a i kompanije, a ne istorija Albanaca. To je istorija izdajnika!” (U originalu: “Historia që na mësohet është historia e Çabejt, Budës, Demirajt dhe kompani dhe nuk është historia e shqiptarëve, por është historia e tradhëtarëve?”). Treba znati da, do mojih studija, ovi su Albanci smatrali Akademika Čabeja za boga svoje nauke, albanologije. Kad su počeli da čitaju moje studije, proglasili su me za lažljivca, da sve izmišljam, falsifikujem. Ali, kad su videli da se ove moje “izmišljotine itd.” usvajaju po svetu od svetskih naučnika, akademika, naučnih institucija, universiteta i akademija, onda, kao npr. veliko-albanac Andrea Kocani, izjavljuju preko medija da su ostali otvorenih usta i nemoćni pred našim argumentima da Albanci nisu ni autohtoni, ni Iliri, niti Pelazgi. Preko jednog drugog albanskog intelektualca nazvali su me i rušiocem albanskih lažnih idola.
Imajući predvid ovo, 23. novembra 2009, na sajtu KAVAJA FORUM I QYTETIT (www.kavajaonline.net) albanski intelektualac Bardhyl Selimi, preko svoje kilometarske “studije” A janë vendas shqiptarët (= Jesuli meštani Albanci),- reaguje na moje delo WHO ARE ALBANIANS?, svakakvim besmislicama i falsifikatima. Pošto nam je “dokazao” da su Albanci Pelazgi njegovim jednačenjem imena PELAZG sa “albanskim” apelativom “shpellagi, ljudi pećina”, svestan da je nesposoban da mi se suprotstavi, a pošto je konstatirao da su se samnom „ujedinili čitava jedna druga vrsta albanskih „naučnika“, koji su se „moderirali“...iz naše zemlje (Albanije!-KB), koji hteli ne hteli čine stvar tuđinaca“ – on lansira poziv „istoričarima i naučnicima našim (albanskim!-KB) da odgovore argumentima tezama, koje gospodin Kaplan Resuli pretstavlja u njegovoj knjizi, gde on donosi puno činjenica i „naučnih“ referencija, uključujući i 12 famoznih argumenata albanologa Gustava Weiganda...Vreme je da se suoče, a ne da ravnodušno posmatraju, kad se srpski lobi bacio u napad“. Preko I-N SERBSKIH, Beograd, dana 23. januara 2010, dobio je od Luke Tomovića zasluženi odgovor.
Drugi albanski „naučnik“, poznat više kao špijun UDB-e, koji je i protiv mene izašao sao „svedok“ UDB-ine optužnice, Bahri Brisku, preti Albancima koji se slažu sa mojim albanološkim tezama i pišu pozitivno o meni:„Svi oni koji podržavaju ovog uličara, nacionalno su niži i opasniji od njega!“ (Original: „të gjitha ato që sot e përkrahin këtë rugaç, janë kombtarisht më të ulët dhe më të rrezikshëm se ai!“ Vidite njegovu knjigu POLEMIKË lidhur me falsifikimet shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit,- Skadar 2011, str. 124.
*) Uzeto iz dela KO SU ALBANCI ? drugo izdanje, Jagodina 2013. Prevedeno na albanski, makedonski, engleski i slovenački.
Na engleski je objavljeno u sklopu dela WHO ARE ALBANIANS ?, Ženeva 2008, str. 136.- REDAKTOR.