Србија друга по висини инвестиција на Западном Балкану

12. јун 2019. 

Регион Западног Балкана прошле године забележио је раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у целом свету, а Србија се по висини инвестиција налази на другом месту, показује извештај тела Уједињених нација, преноси "Радио Слободна Европа" (РСЕ).

Наводи се да су директне стране инвестиције пале за 13 одсто у целом свету – на 1.300 милијарди долара, док је на Западном Балкану забележен пораст од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара.

Према "Извештају о инвестицијама у свету 2019", који је објавила Конференција УН о трговини и развоју, највећи раст на Западном Балкану забележила је Северна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто с 205 милиона долара 2017. на 737 милиона долара прошле године.

Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забележила је раст од 44 одсто на 4,1 милијарде долара.

Србија се, како преноси Радио Слободна Европа, налази на другом месту по количини директник инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бивсег Совјетског савеза.

Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлачи компаније које истражују ресурсе.

Међу страним директним инвестицијама, извештај наводи удео француског "Ванси ерпортс" у аеродрому "Никола Тесла" и кинеског "Зиђина" у руднику Бор, наводи се у извештају, преноси Радио Слободна Европа.

Извештај тела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске "Есекс Јуроп" и јапанског "Јазакија" као и истраживачки центар у Новом Саду немачког произвођача гума "Континентал".

Од земаља чланица Европске уније у региону, највећи раст бележи Словенија, 81 одсто на 1,4 милијарде долара, док је у Хрватскоји забележен пад од 43 одсто на 1,2 милијарде долара, док је у Бугарској забележен пад на две милијарде долара, односно 21 одсто.

Црна Гора бележи пад од 12 одсто на 490 милиона долара, док је у Босни и Херцеговини примећен раст од четири одсто на 468 милиона долара, а у Албанији раст од 13 одсто на 1,3 милијарде долара.