Дијагноза једног живота

31. децембар 2014.

Шта се дешава?
Наше друштво је напала болест.
Како да је определимо? Ја ћу понудити једну дијагнозу. Реч је о канцеру.

Зашто баш канцер.
Зашто није рецимо нека инфекција. Зато што је напад на организам изнутра, није споља. То смо ми сми., односно организам изнутра. Первертрира.

Мутира, налик је неком органу. Не функционише тај орган. Прво напада дигестивни рак. Крвоток. То је економија, трговина. Затим, напада имуни систем. Право и судство, како не би могли да се одбране. Потом напада чула - то су медији. Да не видимо шта де дешава и не реагујемо преко чула.
Шта следи даље, напда кости и кожу. То су наши градови.
Деформише лице болесника.

Погледајте наше лице – град! Шта је остало?

Остао је мозак вероватно смо то ми.
Но,  мислим  да је и мозак напднут.

Организам више не осећа, не зна шта му се дешава. Није свестан.

. Где је нада? Ко и мало зна како функционише канцер и како се од њега брани? Матичне ћелије су последња нада.

То сте ви студенти.

То је једино нешто што може да победи канцер.
Зато што је младост, зато што се стално рађа.
Потенцијал је у њему у матичним ћелијама стално могу да се претворе у нове органе.

Шта сада долази на ред. Органиазм је парализован. Организам је слеп. Не може да се брани.
Но. Ваљда у мозгу има још две три ћеије.

Ви сте ти који могу да разбуде тај мозак поново да да се подигне.
То је прича коју можемо да искажемо у једној метафори. 

Никос Чаусидис професор Филозофског факултета у Скопљу у говору испред здања Собрања Македоније