Заглављени у мрежи

13. април 2019.

Хтели то ми или не, док пливамо интернетом, пречесто се догоди да нас мрежа прогута. У свим тим новим таласима, неки лако потону, јер они који су одговорнији не препознају када да им баце појас за спасавање.

У мору селфија, онлајн игрица, лајкова, ретвитова, лажних профила, а савршених живота, успели смо да изгубимо дах иза површине екрана, а да нисмо запливали даље од - сопствене фотеље. Не спорећи да је интернет наш полигон за прве, а и све остале кораке, када се у ову тему уплету смрт и најниже побуде, све нас запљусну искачући сигнали упозорења.

Већ неколико дана главни наслови у текстовима црне хронике односе се на девојку која је настрадала у Нишу док је снимала видео за друштвене мреже. Потом, средњошколац из Ваљева сумњичи се да је натерао девојчицу на орални секс, а потом снимак поделио преко "Инстаграма". Напослетку, малишан из Београда убио се скоком са зграде, а спекулише се да је могући мотив - забрана да игра видео-игрице.

Хтели то ми или не, док пливамо интернетом, пречесто се догоди да нас мрежа прогута. Копрцајући се, освежавајући странице безброј пута, закуцавамо своја стопала за брзину у мегабајтима. Да, деца и они који одскора то нису, рекли су збогом и штампи и телевизији. Знају више од наставника који и даље (можда превише наивно) мисле да могу да им држе пажњу класичним предавањима. Напоље одлазе по казни. У свим тим новим таласима, неки од њих лако потону, јер они који су одговорнији не препознају када да им баце појас за спасавање. Зависност од игрица означена је као болест тек прошле године!

Од трајног катанца на тастатуру вајде нема, нити је смислено, али макар осуда би помогла. Па, као што углавном умемо да видимо проблеме због алкохолизма или коцкања, ваљало би да се договоримо шта чинити када одлазак у виртуелно прераста у патологију. У том сналажењу, опрез је неопходан, па палац на горе, уместо лајка, често може да значи, као за рониоце - вадите ме одавде!

Милијана Рогач (Вечерње новости)