Четврта иницијатива

25. новембар 2018.

У доба када губитници пишу историју, на прослави потписивања примирја у Првом светском рату у Паризу, Србија је дубоко повређена. Протокол је сместио председника Србије изван званичне трибине, ван домета телевизијских камера. Ово је незамисливо, с обзиром на то да је Србија у Великом рату, као нико други, изгубила 1,3 милиона становника, готово трећину укупне популације, и чак 62 одсто мушког радног становништва.

Овај намерни пропуст треба да покаже безначајност Србије на политичкој мапи Запада, где се њен имиџ систематски урушава етикетом “лоших момака” из протеклих ратова на подручју некадашње Југославије, а њен данашњи утицај маргинализује. Међутим, какав је углед у свету имала Србија после Првог светског рата и због чега нам се данас све ово догађа?

После Великог рата, Француска се Србима одужила на одговарајући начин. Београд је други од пет градова ван Француске који носи ореден Легије части, а њега је 1921. лично доделио генерал Д’Епере. Савезништво је 1930. овековечено Спомеником захвалности Француској на Калемегдану, аутора Ивана Мештровића.

Године 1936.Француска је подигла у Паризу Споменик краљевима Петру I и Александру I, Карађорђевићима, на скверу названом именом Александра I, недалеко од Скупштине града, а испред Зграде канцеларија Савезне владе.

Споменик је израдио престижни француски вајар Максим Реал де Сарт, излила га је радионица Дирен, а архитекта је био Анри Шајо. Споменик представља класичну композицију чак седам људских фигура, са централно постављеним коњем на којем јаше Александар I, краљ Југославије. Поред коња налазе се краљ Петар I и маршал Француске Франше д’Епере.

Прву иницијативу за израду реплике париског споменика и њено подизање у Београду представио је архитекта Милан Палишашки 2011. године, пред посету Бориса Тадића председнику Саркозију. Другу безуспешну иницијативу упутио сам ја властима и председнику Србије 2014. поводом сто година од почетка Првог светског рата. И трећом неуспелом иницијативом позвао сам 2017. године председника Србије да употреби свој утицај и покрене пројекат подизања реплике овог споменика у Београду 2018, на 100. годишњицу завршетка Првог светског рата.

Упркос фијаску Србије на недавној прослави у Паризу, покрећем четврту иницијативу као грађанин Србије али и као први човек Асоцијације српских архитеката, најзначајнијег репрезентативног удружења архитеката у Србији. Позивам председника Француске Емануела Макрона да унесе у агенду своје посете Србији 6. и 7. децембра пројекат израде реплике париског споменика и подржи њено постављање у Београду. Ову иницијативу упутио сам Макрону лично, писменим путем. Подршку ми пружају српски вајари и уметници из Париза и Београда, спремношћу да израде калуп овог споменика, излију га и поставе у Београду. Волео бих да четврта иницијатива буде последња.

Слободан Малдини (Вечерње новости)