У свјетлосно-осјенченој противречности једног књижевника

30. октобар 2018.

– Каплан Ресули без сумње је један од књижевника и интелектуалаца највише оговараних, најнападнутих, најглорификованих, најбласфемираних, највеличаних и најполемизираних у албанском свијету –

Име књижевника Каплан Ресули (Каплан Буровић,- превод.) чуо сам још у дјетињству, а затим, у мојој младости, омогућено ми је да прочитам и његов фамозни роман ИЗДАЈА, збирку приповиједака ОДЈЕК КОРАБА, као и новелу ЗМИЈА. Био је један јако вољен књижевник за мене и сво моје покољење, вјерујем.

Могу ријећи пуном сериозношћу да, читајући роман ИЗДАЈА, сви смо постали нешто више свијеснији, пажљивији према проблему Косова, према етничком проблему, према албанизму и патриотизму уопште...Био сам јако млад да процјеним ову књигу са књижевног и естетског становишта, али – што се тиче родољубивог и албанског становишта – кажем са сигурношћу да је роман ИЗДАЈА најуникална књига те епохе. Ријеч је за једно вријеме кад су се у овој земљи (Албанији) писала само панегирична дјела, догматска, ласкајућа и пуна свакаквих других прљавштина.

Да истину кажем, јако-јако сам се изненадио у првом тренутку, јер нисам ни знао да је још увијек г. Каплан жив (албанске власти су биле распрострле глас да је умро у затвору!- превод.). Господин Каплан не само што је још увијек у животу, већ се и држи најбоље и у пуном здрављу...Дуж сусрета са г. Капланом сазнах да је провео неколико година затвора и у Југославији, прије прелаза границе и доласка у Албанији, да би и овде провео пуних 30 других година у страшном затвору Бурела...Штовише, иако има 72 године1), нема ни најмање смисла да се сматра старцем. Са тијелом добро одржаним, нешто изнад осредњег, са једном исправном физиономијом, са дугом косом као у каквог француског књижевника 19. вијека, са једним оштрим погледом, способним да ухвати и сасвим случајне покрете, са једним француским акцентом говора – што се сигурно условљава чињеницом што живи у франкофонском кантону Швајцарске – његово присуство дуж нашег разговора испољавало се у својој потпуности и свестраности.

Човјек чудновато јако енергичан за његов узраст. Говори брзо, јасно, са нервом и једном невјероватном течношћу, као да му је неки унутрашњи глас диктирао ријечи које је изговарао. Његово сјећање је предивно: сјећа се и најситнијих детаља његовог живота и дијалога које је имао са другима. Кад видје да се чудим чињеницом што се здравствено држи добро, ријече ми: „Бог ме бацио једном руком, али ме другом дочека и не дозволи да се срушим на земљу и сломим!“2)

Дошао је у Тирану да штампа своје књиге (2006 !!!). Ријече ми да му их ни уз наплату не штампају, јер су штампаријама наредили да не штампају његове књиге. Јако сам се изненадио што овог човјека третирају на овај начин. Право штампе не може се оспорити никоме...поготово кад је штампање ових књига спреман да финансира сâм, његовим парама...

Питам га ко, који су стварни чиниоци, који му не дозвољавају да објављује у Албанији. Он ми спомиње Кадареа, Енверовце, Рамизовце. Кад му ја спомињем комунисте, он ми се супротстави енергично, трврдећи да у Албанији није било никада комуниста, већ само неки бандити и криминалци, који су нам се претстављали као комунисти. Признаје за себе да је ванпартијски комуниста, лијеви, додајући да оно што се практицирало у такозваном Социјалистичком лагеру нема никакву везу са социјализмом и комунизмом. То су били само једна група људи, избезумљени и жедни за крв. Признаје да је (не само југословенски, већ и,- прев.) албански књижевник...
...
Каплан Ресули без сумње је један од књижевника и интелектуалаца највише оговараних, најнападнутих, најглорификованих, најбласфемираних, највеличаних и најполемизираних у албанском свијету. Кад спомињем његово име, књижевници и интелектуалци, албански патриоти, спремни су да ти се баце у грло, као да си им споменуо њеховог најзаклетијег непријатеља. Ово сам осјећање имао ових дана...Циљ овог написа није да хвали нити да напада оне који су против г. Ресули, али нити да настојим да га китим или да оцрним фигуру ове личности пред њима. Циљ овог написа везује се просто и само са мојим настојањем да га претставим што објективније, оно што је господин Ресули у истину.

У вези овог књижевника можеш наћи на интернету погледе, карактеристике, надимке, увреде, похвале, величања и свакаква процјењивања, толико да ти се чини да нико не зна стварну истину што је овај човјек. Неко га упоређује са Осман Газепом3), неко га оптужује за Енверовца, неко га назива панславистом, неко га назива шарлатаном, неко изражава бол и саосјећање према њему, разумјевање, сјећајући се његових 20 година затвора, које је провео у страшном затвору Буреља, неко га сматра за Оца Косова, неко га оптужује да он чини одјек српским шовинистичким тезама ињектирајући његов „научни“ отров код свих Албанаца које среће, неко каже да Каплан Ресули није ни академик, ни професор и ни доктор, да је ове титуле сам себи измислио, неко му посвећује читаву књигу са насловом МАНДЕЛА АЛБАНИЈЕ.

Има и од оних који га не познају ни као аутора фамозног романа ИЗДАЈА, претендирајући да ову књигу није написао он, већ да ју је донио из Југославије. Са друге стране, постоје и неки други, који, пошто су, сем романа ИЗДАЈА, прочитали и остала дјела овог књижевника у то вријеме, као збирку приповиједака ОДЈЕК КОРАБА и новела ЗМИЈА, тврде да стилски и технички су иста ствар, што свједочи да их је написала иста рука.

Каплана Ресули се сви сјећамо као аутора фамозне књиге ИЗДАЈА, много читана у оно вријеме, штовише могу рећи да је једна од најчитанијих књига албанске књижевности. У тој књизи Каплан Ресули нам претставља...једну од најтрагичнијих страница историје Косова. У тој књизи се Каплан Ресули претставља не као Албанац, већ као интернационалиста...
...
За дјело Каплана Ресули писале су и многе фигуре умјетности и културе албанске...Ево неке од њих: пјесник Јакуп Цераја; др. Сали Бериша – пресједник Албаније; Фатос Нано – шеф Социјалистичке партије Албаније; проф. Вехби Бала – књижевник и педагог на Университету у Скадар; др. Хакиф Бајрами – историчар; проф. др. Исуф Лузај – историчар и академик; др. Есат Мекули – пјесник и академик; проф. др. Хасан Мекули – књижевни критичар. Како видите, нису малобројне и незначајне фигуре оних који су писали најпозитивније за књижевника Каплана Ресули.

Колико сам ја успио да примјетим, Каплан Ресули књижевник је мање више признат, па и од оних који су против њега. Поље у коме се Ресули оптужује за антиалбанизам јесу његове студије, преко којих он тврди да Албанци нису аутохтони, да су они дошли на Балкан у деветом вијеку наше ере, да нису ни илирског и ни пелашког поријекла, да се Албанци Косова налазе ту гдје су послије Срба, и друго.

На сусрету који сам имао са г. Ресули, он тврди да је против романтичног и патетичног патриотизма и да се треба придржати докумената и истојиских чињеница...Његово схватање албанизма не претставља нимало наше схватање око ове значајне теме.*)
Шпетим Келменди
– албански књижевник
_________________
1) Овај портрет је написан и објављен у лист KOHA JONË, Год. XVI, Бр. 105, Тирана, 09. мај 2006.године, под насловом Në dritëhijen dhe kundërshtitë e një shkrimtari. Актуелно Академик Буровић је навршио 84-ту годину.

2) На Академика Буровића су вршена више атентата социјал-фашистичких мафија Балкана. Последњи му је извршен у пола ноћи, између 17 и 18 јуна 2018, док је спавао под наркозом у креветској постељи болнице Ноирмонт, Швајцарска.

3) Осман Газепи – мајор албанског краља Зогу, за кога се прича да је сâм ставио на своја рамена еполете мајора и тако се претставио Албанцима.

*) Дословно, текст Шпетима Келмендија, који се пропраћа и великом фотографијом Академика Буровића, због своје значајности, прештампан је идуће године и од дневног листа GAZETA SHQIPTARE у Тирани, а пренет је и преко многих сајтова. Све на албанском језику. У пријеводу на наш језик ми га овдје доносимо и мало скраћеног, а ту и тамо смо исправили и коју штампарску грешку.
Како признаје Ш.Келменди, чим су Албанци сазнали да он пише позитивни портрет Академика Буровића, осули су се на њега да га убиједе да се мани тога. А пошто га он објавио, онда су се осули на њега да га убиједе да напише и други напис, онако како их они пишу о Академику, са клеветама и лажима, псовкама. Пошто није пристао, послије недељу дана су га отпустили са посла, па дан данас у Албанији не може наћи запосљења, иако је високо образован и истакнути књижевник, са више објављених дијела.

Сем оног што је сâм нагласио, треба знати да је овај Албанац пријатељски расположен према Академику и зато што је Енвер Хоџа осудио затвором и њега, па и његовог оца, шта више – осудио га и на смрт. Екзекутиран је у затворској ћелији. Са друге стране његов је отац био велики пријатељ Академика Буровића. А успио је да објави овај портрет захваљујући чињеници што је био уредник културне рубрике дневног листа KOHA JONË, гдје за то није питао никога.

Наглашавамо да Шпетим Келменди, и поред очитог пријатељства, па и настојања да буде што објективнији, како то и сâм признаје, не дијели са Академиком исто мишљење о албанизму и албанолошким проблемима. Он је буржуаски демократа, модернизовани албански националиста, али још увијек индоктриниран аутохтономанијом и илироманијом.