Слајдови

30. март 2018.

Исти учесници, који данас хорски оптужују Русију, колико јуче кренули су на Ирак оптужујући га за поседовање оружја за масовно уништавање. И како онда да се не питамо - има ли тог система истине и у случају "Скрипаљ"?

Тако, бар засад, изледа неуспела представа око случаја "Скрипаљ" која је покренула масовно протеривања руских дипломата са Запада.

У најкраћем, један двоструки шпијун, размењен са другом страном, одавно изван света тајних акција, отрован је јужно од Лондона. Коришћен је нервни агенс чија је земља порекла Русија, наводно настао у њеним лабораторијама пре више деценија. Мотива нема, да је шпијун нешто знао ко би га пустио, време злочина је баш неповољно за Русе, те избори, те светско првенство у фудбалу... Па зар је Москва луда да себи добровољно ставља омчу око врата и сама љуља хоклицу на којој стоји?!

Уз то, много је техничких питања без одговора - ако је отров толико јак, како је допремљен, ко га је и како употребио за атентат, а да притом и сам није угрожен... Ово би занимало просечног читаоца крими-романа, а не неког ко је спреман да изазове највеће савремено конфронтирање Кремља и доброг дела света, укључујући две трећине најутицајнијих и најбогатијих земаља Европске уније.

Исти учесници, који данас хорски оптужују Русију, колико јуче кренули су на Ирак оптужујући га за поседовање оружја за масовно уништавање. Тони Блер још није изрекао гласно извињење за своје свесне лажи о наводном програму који није постојао, али јесте довео скоро до уништења једне цивилизације.

И како онда да се не питамо - има ли нешто од тог Блеровог система истине и у случају "Скрипаљ"? Јер, ако је шест слајдова приказаних у британској амбасади најбољи доказни материјал, онда нешто није уреду. Можда га Руси и јесу отровали, најсмисленије образложење разлога због којег би то урадили јесте "може им се", али засад све личи на вређање здраве памети.

Небојса Станковић (Новости)