Арно Гујон на нападе америчке ТВ Н1: Косово и Метохија не треба да нас дели него да нас окупи

02. децембар 2017.

Јуче током мог гостовања на телевизији Н1 више пута сам нападан у вези са мојим политичким ставовима. Пошто медији почињу да говоре о томе, ево мог одговора:
Почетком недеље, звала ме је редакција телевизије Н1 да гостујем у емсији "Нови Дан" у петак 01. децембра. Рекли су ми да желе да разговарамо о мом хуманитарном раду и да најавимо на крају трибину коју ћу одржати на факултету политичких наука.

Био сам пресрећан што ћу коначно имати прилику да говорим о својим хуманитарним акцијама на Н1, пошто ме до тада нису ни једном позвали да гостујем. Такође ме је радовала чињеница што ћу моћи да објасним гледаоцима телевизије Н1 у каквој нехуманој ситуацији се налазе Срби на Косову и Метохији, пошто се на том каналу ретко говори о томе. Међутим, о томе скоро да није било речи. О мом 13 годишњем раду смо причали само три минута. О хуманитарној ситуацији у енклавама ни минут.

Остатак времена сам морао да одговарам на нападе новинарке која је покушавала да ме дестабилизује. Питала ме је ког сам политичког опредељења, покушала да оцрни мене и мој рад повезујући ме са идентитарцима у Француској и са националистима у Србији, пошто сам учествовао на видовданском маршу 2009. кад сам 15 дана ишао пешке од Београда до Газиместана.

Искористила је и аргумент да је један националистички покрет окачио моју слику на свом сајту. Очигледно је да су се пажљиво припремили за те нападе и да су имали намеру да ме демонизују како би ме приказали као лошег момка. Пошто нису успели у томе, онда су цензурисали интервју и нису га објавили на свом сајту.

Данас се осећам повређено и мислим да то нисам заслужио. А што се тиче питања о Блоку идентитараца у Француској, то питање ме је вратило скоро 10 година уназад. Тај покрет чији сам био члан више и не посотоји, није био ни у левици ни у десници, залагао се за чрвсту миграциону политику и био је проевропски оријентисан. Био је и једини покрет такве врсте који је био проспрски оријентисан по питању Косова и то ми се много свидело. Одавно сам га напустио како бих се у потпуности посветио свом хуманитарном раду.

У Француској сам морао често да се правдам због помоћи коју пружамо Србима на Косову, али искрено нисам очекивао да ћу то морати да урадим и у Београду.

Оно што радимо већ 13 година је аполитички. Наш хуманитарни рад окупља људе са различитих хоризоната који мисле различито о политици али су уједињени преко наше хуманитарне организације у помагању српским енклавама на Косову. Ја се не бавим политиком већ хуманитарним радом, и зато сам успео да окупим око себе 12 000 донатора из целе Француске. Сигуран сам да је и то разлог зашто ме многи у Србији цене и подржавају, без обзира на то да ли припадају "грађанској Србији", "националној Србији", или немају политичког опреденљења. Ове политичке поделе ме не занимају. Косово не треба да нас дели него да нас окупи. Реновирање школа, изградња фарми, дељење помоћи деци су нешто конкретно и позитивно и нико не може да буде против тога.

Упркос том непријатном нападу, покушавам да се концентришем сада на наше наредне акције. Тренунто приводимо крају реновирање четири школе за које смо дали 100 000 евра, завршавамо изградњу фарме за тов свиња код Новог Брда (износ наше донације је 150 000 евра) и припремам наш божићни конвој који креће из Француске за неколико недеља. Биће то наш 43. хуманитарни конвој од 2004. године. Једно је сигурно: наставићу да будем уз Србе на Косову и Метохији и нећу посустати.

Арно Гујон