Изложба икона Диче Зографа у МАНУ

18. аоктобар 2019.

Поводом два века од рађања Диче Крстевића Зографа у Ликовном салону Македонске академије наука и уметности (МАНУ) синоћ је отворена излжба икона које је радио у православним храмовима.

Изложено је 25 икона и десет репродукција, углавном из цркава у Малој Реци на подручју Дебра на крајњем западу Македоније, из села Тресонче, Росоки, Сенци, Бигорског манастира затим из струшке Малесије, Селца.

Изложба је посвећена једној импозантној личности, једном зографу, невероватног дара и талента, рекао председник МАНУ Таки Фити.

– Дичо Зограф је заиста својеврстан феномен. Човек невероватног дара и талента. Прво зато што је сам био велики мајстор за припрему боја. Сам их је радио, боје, лакове, пигменте, као и растворе за боје. Друго зато што је стварао иконе препознатљиве својом аутентичношћу, оргиналношћу, својим раскошом и треће јер је створио једно импозантно дело. Невероватно за један период који није трајао ни целе три деценије. Он је створио више од 2.000 икона и над 10 фрескоансамбла. То је големо дело. За тако кратко време да се то направи, измедју осталог говори о његовом таленту. Можда је са великом лакоћом правио иконе, међутим радио их са великим квалитетом, оргиналне и аутентичне и препознатљиве, указао је Таки Фити.

Дичо Крстевић Зограф је један од најпознатијих и фреско-сликара, иконописаца на Балкану у 19. веку. Рођен је у мијачком селу Тресонче, 1819. године. Презиме је добио по оцу Крсти, који био такође мајстор зограф. Поред оца и њега, зографским радом су се бавила цела породица - потомци - син Аврам, унук Крсто, а 1929. године још су били живи његови потомци Мирча Илић и Серафим Милошевић. Мирча је иначе насликао фреске у црквама у Нићифорову и Врутку, на западу Македоније.

Радио је иконе у Кујевској Пречасти, и у Лазаропољу, родном Тресончу, Охриду, Кичеву, Гостивару... Насликао је иконе за православне цркве широм Македоније, Србије, Бугарске и Грчке.

У свом стваралаштву је систематски радио на новим иконостасима, а карактеристика његовог рада је да су иконе насликане на неутралној, углавном златној позадини, а самим тим је истицао духовност светаца.

Његово стваралаштво омеђило је крај хиљадугодишњег идејно-естетског система и почетак сасвим новог периода у историји и уметности на Балкану.