Крсна слава Срба у делу презентације Центра Спона о нематеријалном српском културном наслеђу и традицији

17. октобар 2019.

У организацији Српског културно-информативног центра Спона, синоћ је, после Куманова, и у Скопљу одржан други део презентација нематеријалног културног наслеђа Срба, на изузетно посећеној радионици у прекрасном амбијенту ресторана Стара градска кућа.

На презентацији коју је водила професорка Тања Алексић, међу учесницима били су и амбасадор Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић, конзул у Амбасади Србије Александра Ђурица, градоначелник скопске општине Центар Саша Богдановић, наставници, новинари, културни радници...

Сви учесници и гости су дочекани по древном српском славком обичају послужењем девојака у традиционалним  народним ношњама – слатком и водом.

Потом и ђаконијама на трпези са старим традиционалним специјалитетима и јелима и воћним ракијом српског стандарда жупске дестилерије Маринковић. На трпези су уз славски колач, жито, служени врњачки сир и кајмак, чувека српска гибаница, пасуљ мељанац, пинђур, урнебес салате, пите са празилуком, гурабије, бундевара...

Тања Алексић је подсетила да је представљање дела културног наслеђа Срба посебно захваљујући гостопримству у прекрасном аутентичном традиционалном домаћинском амбијенту Старе градске куће у скопској Пајко махали. Њена прича, како је сликовито описала, траје од далеке 1836. године.

У делу презентације своје радове уз причу о хеклању, ткању и везу и сећање на стара времена имале су вредне плетиље различитих генерација - Тонка Миљковић из Скопља и Слађана Јола Елезовић из Тетова.

У жижи презентације била је прича о крсној слави код Срба, као “идентитетском знаку православне породице српског народа”.

Српски народ с колена на колено, с генерације на генерацију, чува и негује породичну крсну славу још од 13 века, пролазећи кроз различита историјска искушења, тешкоће и велика страдања, славећи свеца и дан када је у давним временима њихова породица постала хришћанска.

На презентацији у Скопљу приказан је део документарног материјала и крсној породичној слави из српске баштине, као првог елемента специфичности Срба, уписаног на репрезентативној листи нематиријалног културног наслеђа човечанства.

“Одлуком међувладиног комитетета за нематеријално културно наслеђе УНЕСКО-а, 2014. године донета је одлука о упису овог изузетно значајног дела нематеријалног културног наслеђа на светску листу културне баштине...”

Песму српској слави прочитала је Тања Алексић

Када Србин Славу слави

он уз колач свећу стави.

Па прелива колач вином

и све свети светим чином.

Колач му је слика Оца,

сваког добра даваоца,

свећа му је слика Сина,

слика Духа – слика вина,

Пред Тројицу Србин стане,

па скрушено он уздане:

Царе вечни, благослови,

сви су Твоји дари ови.

Народ сложи и умножи,

неки сви људи буду Божји,

нек сви славе име Твоје,

Твога суда нек’ се боје.

Ко’ хлеб нек’су срцем благи,

као свећа душом прави,

као вино нек’ су јаки;

Благи, прави, јаки, здрави.

Чисти колац-вера чиста;

Свећа-нада што нам блиста;

а вино је љубав красна-

Истина је и ту јасна.

О, Тројице, Боже јаки,

Шта ти дајем ја нејаки?

Све је ово Твоја слика,

бледа слика Твога лика.

Нека светац мој Те моли,

Он до Тебе ближе стоји,

зато њему палим свећу,

дај нам, Боже, добру срећу!

Све је моја богомоља:

Нека буде Твоја воља!

Сваком живом Ти помози!

Па и мени не одмози.

Амин.

Подсећањем на ове врсте културне баштине, како је указано, чува се историја, култура и традиција која јача и носи осећај идентитета код српског народа.

Поред старих заната, крсна слава, вез, коло, специфична израда и припрема одређених врста јела само су део културне разноликости које садржи аутентична култура Срба ма где они живели. И за део српског народа крсна слава је идентитетски знак и обележје од давнина. Зато је и на презентацији подсећано на указивања старих – “где је крсна слава, тамо су Срби”!
М.С.

Фото: Лука Суша