Историјска подсећања – формирање културних институција у старом Скопљу

Eksponati01. септембар 2019.

Паралелно са отварањем Филозофског факултета у Скопљу, двадесетих година прошлог века, у главном граду Вардарске Македоније формиране су и друге научне и културне институције.

Музеј Јужне Србије са свим својим одељењима (историјским, археолошким, етнографским, геолошко-петрографским и зоолошким) отворен је на личну иницијативу, а основа је била историјско-археолошки музеј.

Када је др Радослав М. Грујић (1878-1955) дошао у Скопље као професор националне историје на новоформираном Филозофском факултету, недуго затим почео је путовати дуж Вардарске Македоније да би још боље упознао земљу, њену прошлост и многобројне остатке старих култура и цивилазација.

Kursumli hanТоком путовања др Грујић се уверио да на том подручју поред многих драгоцених објеката који сведоче културну прошлост земље, постоји и значајан број камених и других објеката из античког, римског, ромејског и отоманског периода. Будући да је велики број тих објеката био изложен пропадању, др Грујић је замолио градске и војне власти места кроз која је путовао, да помогну у очувању тих историјских споменика од пропадања.

Током 1921. године започело је преношење свих важнијих камених споменика у Скопље. Нарочито значајно било је скупљање две стотине камених предмета класичне и средњовековне културе који су донесени у Музеј Јужне Србије и са којима је ударен темељ лапидаријума историјско-археолошког музеја у Скопљу на иницијативу Скопског научног друштва.

Han12Већи и тежи камени споменици били су смештени удворишту, а мањи у сутерену Филозофског факултета. Музеј је основан 1. априла 1924. године. На самом почетку то је био Историјско-археолошки музеј са лапидаријумом и налазио се у Куршумли-хану на Старој скопској чаршији.

Археолошко одељење при Музеју првобитно је смештено у Просветном дому, који је имао две просторије. Током 1933. године Музеј је добио сопствену зграду. То је био стари турски затвор, Куршумли-хан на Скопској чаршији. У дворишту су биле изложене грчке и римске скулптуре. У доњем делу зграде смештена је грчка и римска антика, а на горњем спрату средњовековна култура.

У доњим просторијама налазили су се споменици етнографског карактера и надгробне плоче са грчким и римским натписима.
На спрату изнад распоређени су средњовековни споменици, оригиналне скулптуре и ливене фигуре.

AmforaНа каменој огради стајала су два капитола из Стобија и Чучева. Музеј је проширио своју делатност са издавањем две научне публикације под називом ,,Посебна издања” и ,,Годишњак”.

Путујући по најзабаченијим насељима, др Радослав Грујић забележио је и ванредно богатство етнолошких објеката који су брзо ишчезли под разним страним утицајима нове материјалне културе.

Формирање етнографског одељења започело је 1925. године, будући да је буџет Археолошког музеја омогућио набавку појединих важних етнолошких предмета. Поред експоната сабраних са терена – збирки народних ношњи, накита и оружја, етнографско одељење било је обогаћено акварелима сеоске ношње и моделима (макетама) старих кућа, израђених од стране уметника Петра Бибића (1893-1971).

Најистакнутије макете биле су кућа-чардаклија из Скопске Црне горе и манастир Светог Пантелејмона у селу Нерези близу Скопља.

EksponatДр.Војислав Радовановић, пензионисани ванредни професор загребачког Универзитета 1926. године био је постављен за кустоса Етнографско-антропогеографског одељења при Музеју, са задатком да помогне у сакупљању, сређивању и проучавању етнолошких предмета.

Музеј Јужне Србије је такође поседовао и галерију фрескописа и других слика, нумизматичку збирку и друге вредне предмете. Био је смештен у згради Трговинско-индустријске коморе, на последња два спрата.

Зоолошко одељење формирано је 1926. године, а годину дана касније (1927) географско-петрографско.

У самом објекту Куршумли-хану до скоро су се налазили и остаци дела манастира Св. Арханђела код Призрена, Задужбине цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, сакупљени још од времена оснивача др Радослава Грујића.

Како сам споменички материјал није би класификован и рестауриран, а и због санације самог објекта од стране турске TIKA-e, сав средњевековни, између осталог и онај археолошки материјал (пре свега камена пластика) из Св. Арханђела је премештен у депое Музеја Македоније, са циљем да се класифукују, рестаурирају и среде за неку будућу изложбу.

dr-radoslav-grujicРадослав Грујић (1878-1955)

По свршетку средње школе у Земну, Радослав Грујић је био студент семинарије у Сремским Карловцима (1899). Студирао је право у Бечу 1908. године и филозофију у Загребу 1911. године. Докторску дисертацију је одбранио у Загребу 1919. године. Од 1919, - 1920. године радио је као редован професор у Београду, а затим је пребачен на новоосновани филозофски факултет у Скопљу.

Предавао је националну историја (1920-1937). У периоду 1930 - 1933 и 1935-1937. године био је и декан скопског Филозофског факултета. Иницирао је покретање и уреживао је часопис Скопског научног друштва. Основао је Музеј и уређивао билтен Музеја. Био је дописник српске краљевске академија од 1939. година. Објавио је више од 270 научних радова: највећи део тих радова односио се на општу историју хришћанске цркве. Познат је његов уџбеник „Стара и савремена хришћанска црква“, Београд, 1920. година.

Умро је 1955. године за време третмана у Хвару.

М.С.