Преминуо дугогодишњи председник САНУ Никола Хајдин

17. јул 2019.

Дугогодишњи председник и члан Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години после краће и тешке болести, саопштила је САНУ

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).

Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са ЛЈ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

Добитник је бројних признања и награда.

"Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији", истакли су из САНУ, преноси Танјуг.