Усред Кумановске равнице, на надморској висини од 511 метара, уздиже се брдо Зебрњак, и на њему спомен-костурница, подигнута у част и славу погинулим ратницима у Кумановској битци 1912 године, када је српска армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића и уз подшку локалног становништва водила одлучујућу битку за ослобађање ових крајева од османлиског ропства.
У историји и сећањима остала је потресна прича о тој најславнијој битци у Првом балакнском рату и податак да је погинуло 1207, рањено 5212 војника, док су шестстотини тројици ратника замео сваки траг.брдо и споменик Зебрњак.
Споменик на Зебрњаку монументално је дело београдског архитекте Момира Коруновића.Освећен је 30-тог октобра 1937 године на дан двадесет петогодишњице битке, када су и сахрањене кости изгинулих бораца.
Грађен је од најтврђех базалта и армираног бетона, био је висок 48.5 метара, па се, како кажу, за време ведрих и сунчаних дана са његовог врха могло да види и Скопље.
Маја 1942 године бугарска војска је са месним гавазама срушила две трећине те грандиозне светиње, тврдећи да ју је уништио гром те кишовите ноћи када су запаљени фитиљи.
ОДУЖЕНИ НЕХАЈ ПРЕМА СПОМЕНИЦИМА
Све оно што су наши дивљења достојни преци знали да извојују, често не питајући за цену, то су наши непријатељи првом њиховом згодом, а нашом незгодом разарали, да би потом наши духом нишчи политичари, најчешће зарад својих заблуда, или, што је горе, својих ниских интереса, властољубља и среброљубља, до краја упропашћавали.
Зла судбина овог споменика око којег смо се окупили и пред којим говоримо, тужна је слика и још тужнија потврда оваквог стања ствари.
Много је година требало да протекне, да многе тешке ране на измученом и осакаћеном телу нашег пострадалог, али славодобитног народа, задобијене у ратовима од 1912. до 1918. од Куманова до Кајмакчалана, колико-толико зацеле, како би се смогло снаге да сенима оних који су највишом ценом платили тековине слободе и уједињења одамо дужну пошту...
Као једно од најважнијих обележја у том тужном низу нашао се и овај споменик на Зебрњаку, на месту где је млади српски мајор и стегоноша Војислав Николајевић подигао високо барјак слободе и покликом за ВЕРУ, КРАЉА И ОТАЏБИНУ положио свој јунаштвом овековечени живот, а своје војнике повео у победнички јуриш. У том славодобитном јуришу оставили су занавек своје кости хиљаде јунака, док их је много више допало рана. Била је то битка за незаборав, тог октобра 1912. године на овом месту.
Први пут после доласка моћне Отоманске империје на просторе српске државе и српског народа, његово срце и средиште, Метохија и Косово, били су слободни.
Октобраских дана 1937. почео је кратак живот један од најупечатљивијих меморијалних споменика, кула и костурница, архитекте Момира Коруновића. Грађен је четири године у такозваном српском националном стилу, већ како је овај архитекта радио, а био је висок готово 50 метара и украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића, иначе, једног од утемељивача уметничке групе Зограф. Споменик је оцењен као један од најуспешнијих у тој врсти архитектонских грађевина. Зато су, ваљда, злотвори похитали да га што пре оскрнаве и униште. Прилика им се указала веома брзо. Са Хитлеровом солдатеском у ове просторе су хрупили и Бугари. Они су 1942. минирали и практично разнели саму кулу. Остала је њена масивна база са расутим и девастираним кос-тима српских јунака, препуштена зубу времена, хладним зебрњачким ветровима, кишама и снеговима.
Равнодушност и намерни нехај обележиће даљи однос према овом, али и многим другим споменицима и обележјима српских подвига и још више њиховим страдањима у новонасталој авнојској творевини, све до њеног краја. Хоће ли се ишта променити, хоће ли хтети, знати и моћи нови српски челници заокупљени својим партијским играма да нађу пута и начина којим би расутим костима кумановских мученика и хероја обезбедили заслужени мир и спокој? Наравно, не само њих ради, већ пре свега због нас самих, данас и овде! Хтели ми то или не, на њиховим светим костима и на нашем односу према њима, почива наша будућност.
(Део обраћања вишег кустоса Николе Кусовца на октобарском комеморативном скупу на Зебрњаку поводом 95. годишњице славне Кумановске битке, 21. октобра 2007.)