ИСТОРИЈА

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Sed quis elit a lacus egestas viverra gravida ac leo. Vestibulum ante ipsum primis in faucibus orci luctus et ultrices posuere cubilia Curae; Curabitur dignissim blandit ante non mollis. Morbi facilisis tortor in molestie pretium. Proin rhoncus sapien sed condimentum dictum. Pellentesque neque purus, convallis ut convallis ut, tincidunt in justo. Duis tincidunt consectetur nisi ut fringilla. Nam eget pharetra tortor. Vivamus et enim ante. Nulla pretium, enim vel tempus tincidunt, lorem urna lacinia lectus, id ullamcorper risus sem at eros. Curabitur in odio vestibulum, suscipit lectus vitae, eleifend dui. Phasellus id molestie mauris. Cras sit amet lacinia nunc, nec rutrum orci. Vestibulum suscipit odio eu mauris molestie, eu euismod neque gravida. Curabitur rutrum, enim et iaculis malesuada, arcu eros faucibus magna, quis iaculis urna erat nec neque. Morbi cursus et sem ut elementum.

Ut interdum, dui eu aliquet faucibus, turpis arcu euismod nibh, non accumsan eros purus quis ipsum. Ut tincidunt nisl a purus fermentum, sit amet laoreet metus rhoncus. Suspendisse ac eleifend tortor. Curabitur in ante sit amet nibh molestie egestas. Donec ac nibh in mi ultrices dignissim. In dapibus imperdiet erat, in aliquet sem pharetra at. Nam sagittis nisi at lectus consequat, id sodales mauris dapibus.

РИСТИЋЕВА ПАЛАТА

РИСТИЋЕВА ПАЛАТА - НЕКАД И САД

Изградњом железничке станице отпочето је стварање богате урбане целине дуж Улице краља Петра (данашња Ул. Македонија) са бројним модерним објектима који су имали дућане, ресторане, хотеле и биоскопе. Међу значајнијим зградама поштованих и имућних скопских породица свакако је била и данас држећа Ристићева палата којом се, уједно, може и заокружити само језгро града Скопља формирано Народном банком, Официрским домом, чувеним кафанама Метропол и Маргер, хотел- рестораном Гранд и зградом Мацура.

Изградња палате за потребе познатог апотекара Владислава Ристића започета је 1925. године, а корисници су се могли уселити непуне две године касније. Сходно пословном опредељењу првобитног власника, на њој је била постављена и прва светлећа реклама аспирина бајер, који је лек Немачка морала одступити свету на коришћење због репарације за Први светски рат. Такође, палата је имала и ту част да се у њој још током извођења постави уопште први лифт у Скопљу, који је и данас у употреби.

risticeva image2 Заслуге за ове уникатности треба приписати њеном пројектанту архитекти Драгутину Маслаћу (1875-1937), који се школовао у Београду и Минхену на међи 19. и 20. века и код кога се може увидети приврженост академизму, сецесији, фолклоризму и неовизантијском стилу. У овим стиловима је пројектовао многе значајне куће и објекте на Обилићевом венцу и другим деловима центра Београда, као и бројне цркве широм Србије.

И чувена чачанска гимназија је изграђена по његовим нацртима, а већ од отварања је чест мотив на тамошњим разгледницама. Присуство његових објеката на картицама је настављено и у Скопљу, јер су се фигуре Асклепиона и Хигије, постављене на врху Ристићеве палате 1928. године нашле и на првој скопској поштанској разгледници, те тако ова палата у себи чува и носи и архитектонску и културну меморију града.

Њена конструкција је успела да одоли скопској поплави 16.11.1962. године, као и катастрофалном земљотресу 27.7.1963. године, те је данас симбол Скопља који уједињује многе генерације и догађаје.

Старији житељи града подсећају да се главном улицом одвијало и традиционално шетање Скопљанаца свих узраста, популарно названо корзо. Улица је сваког дана, додуше - радним данима далеко мање него викендима, била препуна света, па су се људи који су хтели да купе нешто у дућанима у вечерњим сатима веома тешко пробијали кроз густи шпалир људи.

Корзо је започињало управо код Ристићеве палате, одакле се шетало скоро до железничке станице као по неком неписаном правилу: коловозом су се кретали одрасли, на тротоару код Ристићеве палате су били омладинци, поред ивичњака су шетали кандидати/киње за женидбу/удају, док су на супротном тротоару `владали` студенти и средњошколци. Део њих се и данас може срести у радњама које се налазе у приземљу овог маркантног здања, ретког преосталог сведока једне изузетно значајне епохе живота града Скопља.

КРАЉЕВСКА БАНСКА УПРАВА

(Скупштина Републике Македоније)
После Октобарске револуције, велики број интелектуалаца напустио је до тада царску Русију, а добар део њих усидрио се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, где је дао значајан допринос у развоју науке, образовања, уметности и свеукупног живота.

Међу њима је било и доста архитеката који су у многоме утицали да Београд и данас изгледа овако лепо. Свакако, они су остављали трагове и у другим градовима, а неки од њих су већ били спомињани у овој рубрици.

Међу многим објављеним конкурсима за изградњу јавних и административних зграда у Скопљу које се тада, сходно функцији главног економског, друштвено-политичког и културног центра Вардарске бановине, веома интензивно развијало, био је и онај из 1930. године за изградњу Банске палате на Тргу ослобођења, а на ком је победио тандем Руса из Београда: Виктор Лукомски – Иван Рик, чији је пројекат садржао елементе из средњовековног градитељског наслеђа тј. византијске црковне архитектуре.

Ипак, са изградњом се сачекало до 1938. године, како би се на пројекту извршиле одређене корекције. Наиме, чехословачки архитекта Вјечислав Ј. Худак, који је у том периоду радио у Краљевској банској управи Вардарске бановине, избрисао је традиционалне елементе са назнаком историјске алузије чиме је хтео да модернизује изглед. Објекат је конципиран у модерном архитектонском језику тог времена, са специфичним разиграним волуменом и присуством чистих фасадних елемената; у основи има облик петоугла, у његовој средини тј. унутрашњости је двориште са салом, а на фасади су примењене декорације са геометријским садржајима. Обрада кабинета и ентеријера су можда најинтересантнији део од уграђеног орнаменталног садржаја у објекту јер су били изрезбарени, а међу најистакнутијим израђеним у том духу је свакако била канцеларија бана. Њени зидови су били комплетно обложени дрветом, које је било подељено у правилна поља где су изрезбарени различити стилизовани мотиви из геометрије, флоре и фауне, утемељени на народној уметности и традицији. У годинама које су следиле, ентеријер је повремено мењан, док је спољашност сачувала првобитни изглед. Зграда је била свечано отворена и пуштена у употребу 1939. године као Управна палата.

Ипак, и она је у земљотресу била видно оштећена, те су били преузети велики захвати за њено санирање и реконструкцију, што је успешно и учињено. Данас су у њој смештени Собрање (Скупштина) и Председник Републике Македоније, а недавно је завршена и једна од фаза пројектовања њене надградње.

НАРОДНА БАНКА

Тек након ослобађања током Балканских ратова, а нарочито после Првог Светског рата, започиње значајнији развој банкарства у Скопљу. Своје филијале међу првима су отвориле Француско-српска банка 1913. године, преузимајући све дотадашње послове Отоманске банке, Прва хрватска штедионица у 1922. години и београдска Јадранско-подунавска банка у 1930. године што је доба - слично као и ових дана - америчке/глобалне привредне кризе. У међувремену отворене су и Београдска задруга, Земаљска банка, Скопска извозна банка, која је заједно са Лесковачком централном банком изградила савремену хидроцентралу на реци Пени у Тетову, а такође је поседовала и велико земљиште на којем је касније изграђено савремено Скопље, затим Трговачко-индустријска банка „Вардар“, па је 1923. године, на иницијативу Призренске и Пећке банке, основана банка „Стара Србија“ итд. Ипак, и поред бројних банки и штедионица, три најважније биле су: Државна хипотекарна банка, која се истицала комуналним зајмовима помоћу којих су изведени скопски водовод и хидроцентрала „Матка“ – није на одмет подсетити да су обе ХЕЦ и водовод и данас у погону - а чија се филијала налазила уз сами трг, на првом спрату Дома трговачке коморе, управо ту где је данас дискотека; затим Поштанска штедионица и Филијала Народне банке, која је била друга по величини пласмана.
Скопска филијала Народне банке је била формирана 21. априла 1913. године. Убрзо после почетка рата, током 1915. године, банка и све вредности су пресељене у Марсеј, Француска, да би филијалу поново отворила 15.октобра 1920. године. Њена главна делатност су били мењачни кредити, али је била и од веома важне помоћи трговцима који су после 1928. године хтели да буду присутни на иностраним тржиштима као извозници. Оваквим поступцима, Народна банка је значајно допринела стабилизацији тржишта новца јефтиним кредитима које је одобравала привреди и локалним банкама.

Narodnabanka image2 Следствено оваквим утицајем, банка се 1936. преселила у палати изграђеној 1932. године на најпрометнијем месту у граду: на Градском тргу, одмах преко пута велелепног Официрског дома с ким је чинила пандан и формирала величанствену капију ка мосту Цара Душана. Пројекат нове зграде Филијале Народне банке која је захватала велику површину урадио је Божидар Несторовић, а чинила су је два крила, уз доста полукружних елемената у основи подсећајући на подковицу. Имала је сутерен, приземље и три спрата, као и две куле са предње и задње стране објекта. На приземљу су биле канцеларије банке, шалтери и трезори, док је на сваком од спратова било по пет станова и купатила. Фасада је била од вештачког камена, осим на трему који је био израђен од природног мермера.

Поред велике улоге коју је банка имала у развоју трговине, заната и индустријске производње, она је активно учествовала и у формирању града. Тако се јавила као инвеститор изградње Поште, железничке станице, зграде Банске управе (данашња Скупштина Републике Македоније), аеродрома и многих других објеката из тог периода који су и данас актуелни, нарочито у пројектима, а о којима је било и биће речи у „Слову“.