„Биберче“ на манифестацији „Пишемо и стварамо на српском језику“

1Lesak22. октобар 2019.

Дечја представа „Биберче“, пројекат Удружења жена Српкиња који је одобрен од Министарства културе Републике Северне Македоније у оквиру програма „Нов културен бран 2019“ премијерно је изведена у суботу 19. октобра у манастирском комплексу Лешок у ревијалном делу манифестације „Пишемо и стварамо на српском језику“ коју традиционално организује Удружење Срба и Македонаца КУД Бранко Чајка из Тетова.

Дечја представа „Биберче“ намењена је деци школског узраста а изведена је у амбијенту у коме се традиционално окупљају основци из школа у којима се настава изводи на матерњем српском језику. Дело описује упорност, храброст и моћ љубави. Главни јунак је Биберче који тражи своју срећу а истовремено се бори за љубав цареве ћерке.

„Представа има укупно 14 улога које тумаче основци из четири средине: Скопља, села Кучевишта на Скопској Црној Гори, Тетова и из села Јосифова код Валандова која први пут учествују у оваквом програму. Деца су показала изузетан интерес за учешће на овом пројекту и тај њихов интерес за сценски наступ свакако треба ценити и следити у будућем периоду. Радујемо се успешној извођењу и првим позивима за гостовање, каже Нена Ристић Костовска, аутор ове дечје представе.

6Као први ликови у представи појављују се приповедачи које тумаче сестре Давидовске, Искра и Ирина из Скопља. По оцени госта из Србије, искусног наставника српског језика из Дољевца код Ниша, истовремено и аутора поезије за децу Власте Ценића, то је одлично решење за повезивање сцена и држање динамике у представи, нарочито када је у питању рад са децом.
„Ми се бавимо музиком и балетом тако да нам сценски наступ није новина, то нам је задовољство. Волимо сцену. Лако смо научиле текст, јер је било довољно времена и јер је био прилагођен свакоме од нас. Радујемо се што смо на овој манифестацији поново среле наше старе другаре са претходних активности и упознале нове“, кажу Искра и Ирина.

У првој сцени као ликови јављају се и Биберчетови родитељи. Улоге тумаче Тамара Пигуловић и Немања Станковић из Кучевишта који су уносећи традиционалне елементе из своје средине публици у потпуности дочарали родитељску бригу, срећу и радост.

14„Нисам веровао да ћу да глумим. Мислио сам да се моја мајка шали кад нам је рекла да нас Нена тражи да дођемо у Спону на пробе. На првој проби били смо само ми из Кучевишта. Толико смо се смејали имитирајући разне ликове из нашег села, нарочито родитеље, да ме је заболео стомак па смо после хитно морали да идемо у посластичару, али то је предложио мој друг Немања Славковић који тумачи улогу малог Биберчета и који много воли слаткише. Ја тумачим лик оца и озбиљан сам, читам новине, носим наочаре, могу мало и да задремам..., каже Немања Станковић.

„Ја сам овде Биберче док је био мали као биберово зрно. Заволео сам своју улогу и уживео се у њу. Нена каже да ми је много легла и да сам се врло успешно уклопио са Господином Аждајом. Ја кажем да ми се све ово свиђа. Од почетка је било одлично. Од наших проба у Спони па све до гостовања у Лешоку“, рекао нам је Немања Славковић.

Одличан допринос споју савременог и традиционалног дају и Добре виле које су тумачиле вршњакиње Анђела Колевска и Бојана Недељковић из Скопља. Њихов задатак није био да помоћу чаробног штапића помогну јунацима да одрасту или да остваре своје жеље и намере, већ да их бодре, охрабре.

„Наше улоге су баш као за нас. Ми смо најмлађе у екипи и зато имамо мало лакши задатак, а то је да водимо рачуна о оним чоколадама које Биберче треба да да Господину Аждаји како би од њега узео златне јабуке...Иначе, познајемо скоро сву децу која учествују у представи, дружили смо се и раније“, кажу Анђела Колевска и Бојана Недељковић.

У другој сцени укључују се и деца из села Јосифова код Валандова и то у улози цара Мартин Кнежевић и у улози царице Јелена Кнежевић. По речима ментора и то су једноставније улоге прилагођене деци из ове средине будући да се први пут укључују у овакав тип пројекта.

Принцезу Ана, такође један од главних ликова, око које се ломе копља најмање три дечка у овој причи, тумачи Ева Јаневска из Тетова.

„Мени се нарочито допао мој костим. Наручен је из Македонске опере и балета. Осећала сам се као права принцеза. Кључну сцену играла сам са мојим друговима Матејом Печеновићем и Никушом Томовским. Ми смо сваки дан заједно, учествујемо и у другим пројектима тако да се подразумевало да и ово можемо добро да одрадимо, каже Ева.

Трећа сцена је резервисана за један изузетно занимљив лик а то је Господин Аждаја кога тумачи Матеј Печеновић из Тетова, дечак са претходним искуством у сличним пројектима који се успешно носи са својом улогом, па један негативан лик, олицетворење зла прераста у један комичан лик.

„Веома сам задовољан и улогом и костимом и начином на који нас је публика примила. Њихови аплаузи су сведочили томе како смо радили на сцени. Текст ми се јако допада. Никада га нећу заборавити, а могу да га применим кад год ми затреба, нарочито ако се наљутим. Црко гладан, нема меса, кад ће три прасета из друге приче да дођу, ако не дођу, нек их вук поједе. Хтео сам и мало Биберче да ставим у ову моју чорбу, али ми није успело. А велико Биберче је већ друга прича, знате морао сам да постанем добар или да бежим на крај света. Боље је да останем овде, друштво је заиста одлично. И, бићу добар. Дајем часну реч“, обећава Матеј Печеновић говорећи део текста.

Његов друг Никуш Томовски из Тетова придружује се екипи тумачећи улогу Биберчета који је у међувремену „порастао као јаблан“ и који жели да се ожени царевом ћерком, односно принцезом Аном, али се на том терену Господин Аждаја већ био „разбашкарио“у смислу да ће појести чак и принцезу јер је „невиђено љут и гладан“. Наравно, долази до окршаја који их полако уводи у завршну сцену у којој се окупљају сви ликови славећи Биберчетову победу.

„Све наше пробе, улога коју сам добио и ова данашња манифестација доприносе да квалитетно проводимо своје слободно време. Упознао сам нове вршњаке, имам нова искуства, све је онако како сам очекивао“, каже Никуш Томовски.
Завршна сцена доноси и два потпуно нова лика. То су кум кога тумачи Срећко Кнежевић из Јосифова и Ивона Пигулић из Кучевишта као старосватица који у духу традиције приводе срећном крају Биберчетове догодовштине.

Познату народну бајку „Биберче“ чији текст је послужио као основа за ову дечју представу објавила је удовица Вука Стефановића Караџића у збирци „Српске народне приповјетке“, 1870. године.

Адаптацију текста израдила је Нена Ристић Костовска. Пројекат је одобрило Министарство културе Републике Северне Македоније, а помогли су Општина Центар Скопље, Српски културно-информативни центар Спона, Македонска опера и Балет, мр Милена Митић, др Милена Давидовска, др Снежана Ивић Колевска и други.
М.К.