Јесењи Крстовдан

27. септембар 2019.

Српска православна црква и верници славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст. О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Часни крст на којем је душу испустио син Божји на Голготи, пронашла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму 326. године.

На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

Часни Крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Након што је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики желео је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос. Царица Јелена је након много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.

Након извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало “Исус Назарећанин, цар Јудејски” и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста. Када је Часни Крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов Крст пронађен, окупило се мноштво народа – сви су желели да га виде, додирну и целивају. Патријарх Макарије одлучио је да подигне Крст на једно узвишење.

Прво уздизање, Воздвижење, Часног Крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вековима је од Часног Крста узимана честица по честица и разношена по целом свету.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове Часног Крста.
Празник је обележен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости, а многи верници једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан се увек обележава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.

Иначе, на овај, јесењи Крстовдан се бере и свети босиљак који се користи у свим хришћанским обредима током године. Ова биљка је у нашем наорду позната као „Божја” и веома је важна за наше обичаје. Кажу да се прво сади босиљак, па тек онда друге биљке и цвеће.

Нека нас свеблаги Господ окрили Својом благодаћу и оснажи силом Часнога Крста да бисмо могли увек с радошћу узносити хвалу Њему са јединородним Сином Његовим и Свесветим и благим и животворним Духом вавек. АМИН.

У славу Крстовдана

Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који Га је крстио у реци Јордану.

Крстовдан славимo увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који славимо 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин водоосвећења.