Свети Никита чува извишени мир

24. септембар 2019.

Полазници „Причаонице за децу и младе“ које се по пројекту Удружења жена Српкиња одржавају у Српском културно информативном центру „Спона“, у суботу 28. септембра посетиће манастир Св. Никите на Скопској Црној гори и придружити се великом броју верника, мештана и туриста из земље и иностранства, у обележавању патроног празника ове древне православне светиње.

Комплекс Свети Никита налази се на обронцима Скопске Црне горе, на тромеђи села Бањане, Чучер и Горњане и иза своје трошне дрвене капије и древних камених зидина, кроз векове чува узвишени мир и прекрасан архитектонски и ликовни израз.

Православни храм је на овом месту постојао још у 11. веку, подигао га је цар Василије Други. У 12. веку светиња је страдала услед ратних похода, а своје обнављање доживела крајем 13. века.
Српски средњовековни владар, краљ Милутин, после своје женидбе са малолетном Симонидом, ћерком цара Андроника Другог Палеолога, приступа обимној градитељској делатности и постаје један од највећих ктитора средњег века.

На обнављању цркве, која у својој основи има уписан крст са једном куполом и подупире се на четири стуба са улазима на јужној и западној страни. радило се 1307. и 1308, а животопис је рађен после 1320. године. Фасаде су вишебојне, богато украшене орнаментима и изграђене од камена и опеке. Велику културну вредност има и унутрашње украшавање цркве, фрескоживопис. Аутори ових фресака су познати зографи Михајло и Еутихиј, који су светог Никиту осликали у његовој природној величини у најзрелијим годинама. Представили су га као ратника и доделили му истакнуто место на северном зиду, а вредније композиције су Свадба у Кани Галилејској, Протеривање трговаца из храма, Тајна вечера, Недремано око, Оплакивање.

Под најездом Османлија наступили су тешки дани за овај манастир. Већи део фресака је оштећен па су 1484. осликане нове, а о овој обнови постоји запис изнад јужних врата који гласи: „Обнови се сеј божествени храм светаго Велика мученика Христова Никите...В лето 1484.“

Крајем 16. и 17. века на јужној страни дозидана је мања црква посвећена Јовану Претечи, а током 19. века изграђени су конаци и други помоћни објекти.

Кроз векове ово православно светилиште било је и остало прибежиште и понос становника овог краја, место где се славило венчање, крштење, опело за покој душе, а у тешким годинама турског ропства стожер очувања православља, језика и постојања.
Н.Р.К.