У „Причаоници за децу и младе“ у Центру „Спона“ - мало историје, мало стихова

20. септембар

У Центру „Спона“ у Скопљу синоћ је почела са радом ,,Причаоница за децу и младе“ по пројекту Удружења жена Српкиња који суфунансира Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије.

Гост прве „Причаонице“ био је песник Стојан Арсић, дугогодишњи наставник историје и један од ретких аутора који у Македонији пише поезију за децу на матерњем српском језику.

Арсић је на почетку дружења дао кратак опис појаве школа на нашим просторима. Од тренутка када су у средњовековној Србији манастири били стечиште првих писмених људи, где су прва слова била доступна малом броју мушке деце, и појединачним случајевима на дворовима властеле која је могла да ангажује најобразованије људе тога времена да њихове синове уче читању и писању. Од таквих далеких почетака настале су прве основне школа у Србији и дошло се до данашњег обавезног основног образовања.

О световним школама у Србији у средњем веку мало се зна, осим тога да су манастири који су се бавили и образовањем деце били Сопоћани, Студеница, Пећка патријаршија...

Руски учитељи – темељ очувања православља и ћирилице

„Значајан тренутак у развоју школства у Србији свакао су тридесете године 18. века и долазак квалитетних руских учитеља који су на просторима данашње Србије дали изузетан допринос очувању православља и ћириличног писма у амбијенту после великих сеоба када је претило покатоличење. Управо ови учитељи поставили су здраве темеље развоју образовног система у Србији, рекао је Арсић.

У Београду је већ првих година 18. века постојала и радила Прва грчка школа, смештена покрај Саборне цркве. Финансирали су је грчки трговци чија деца су и била њени ученици. Доласком Аустријанаца у Београд, Грци су почели да се исељавају па је овој школи претило затварање.

Да би се ситуација спасила, тадашње црквене власти су агажовале грчког учитеља Герасима да учи српску децу која су у међувремену почела да похађају школу.

„То се десило 1718. године и може се сматрати годином оснивања најстарије основне школе у Србији. Треба споменути и друге учитеље - Грка Константина, браћу Максима и Петра Суворова из Русије који су касније дали изузетан допринос развоју средњошколског образовања у Србији. Ова школа је радила са променљивом срећом, често је мењала свој назив, да би од 1993. године добила име које и данас носи Основна школа „Краљ Петар Први.

Данас је та зграда једна од најзанимљивијих туристичких атракција у Београду, њено садашње здање је подигнуто 1906. године према пројекту архитекте Јелисавете Начић и спада у споменике културе.

Вредно је споменути још и то да су многе знамините личности у овој школи били или учитељи или ђаци а то су: Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Краљ Петар Први Карађорђевић, Стеван Мокрањац, Моша Пијаде, Лола Рибар, Ружица Сокић и многи други.“ рекао је Арсић.

„Стихом да ти кажем“

У даљем излагању аутор Причаонице се осврнуо на песнике у српској књижевности који су писали или пишу поезију за децу. Свакако, када се ради о песницима за децу и њиховом опусу неизбежна тема је школа као место догађања значајних тренутака у животу сваког детета. У том смислу споменута су имена Јована Јовановића Змаја, познатијег као Чика Јова Змај, затим Љубивоја Ршумовића, Душана Радовића, Мирослава Антића и прочитани њихови стихови.

Праве људске вредности и задатак учитељствовања ислустровани су на стиховима „Крваве бајке“ Десанке Максимовић. Руку на срце, овај део српске кљижевности много више је познат родитељима наших полазника који су се с поштовањем подсетили страдања крагујевачких ђака и професора током Другог светског рата.

У другом делу „Причаонице“ песник је рецитовао своје стихове о школи, петицама, другарству, првим љубавима и свему ономе што лепо може деци да се догоди у школским клупама.

„Причаоници“ су поред полазника присуствовали и родитељи међу којима су и некадашњи ученици наставника историје Стојана Арсића. Заиста, није било испитивања историје, јер како је речено, стихове треба доживљавати у садашњем тренутку.

Пројекат ,,Причаонице за децу и младе“ помажу Српски културно-информативни центар Спона, Општина Центар-Скопље и портал Србтел.
Н.Р.К.