Сећање на страдале и прогнане Србе у акцији хрватског погрома "Олуја" – државна манифестација у манастиру Крушедол

05. август 2019.

Државна манифестација посвећена сећању на све страдале и прогнане Србе поводом 24. годишњице хрватског погрома "Олуја" oдржана је данас у манастирском комплексу Крушедол на Фрушкој Гори. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј.

Присуствовали су председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, прогнани Срби и бројни грађани.

Манифестација под називом "Олуја је погром" почела је минутом ћутања за све страдале.

Присутнима се обратио председник Србије Александар Вучић који је поручио да је обавеза српског народа да нам се више никад не догоди неслога.

Најавио је да ће идуће године сећање на страдале и прогнане у "Олуји" бити одржано у Београду, на Тргу Републике.

Окупљенима је, како преноси РТС, приказан кратак документарац о протеривању Срба, а затим се у име избеглих обратила Милица Јурић, која је у време "Олује" имала девет година.

"Нема села, куће, Крајине. Све је нестало у једној ноћи. Деда ми је рекао да никада није сањао Србију већ увек Лику", рекла је Јурићева.

Она се потом захвалила Србији у којој је, каже, њена породица нашла слободу.

Српски члан председништва БиХ Милорад Додик рекао је да су прошле 24 године од када је донесена одлука Хрватске да се очисти Крајина од Срба.

"А тек смо пети пут овде како би доказали да нећемо заборавити "Олују" а то треба да захвалимо Александру Вучићу који нам је пружио да о томе говоримо и да не заборавимо", рекао је Додик.

Додик је подсетио да је прошли век био век српског страдања.

"То је век који ће нам остати запамћен по онима којима смо дали слободу а који су нам вратили тако што су нас побили, протерали и одузели нам имовину", рекао је Додик.

Српски члан председништва БиХ поручио је да српски народ не жели више поделе на избеглице и оне који су дошли.

"Ми смо део јединственог народа, довољно су нас делили други. Слобода нашег народа искључиво зависи од тога да ли имамо државу. Где немамо државу ,осуђени смо на страдање", поручио је Додик.

Манифестацији су присуствовали и председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, министри, црквени великодостојници, Срби избегли током "Олује" и из земаља региона.

Раније данас је у организацији Удружења расељених парастос жртвама "Олује" служен у Цркви Светог Марка у Београду.

У Хрватској у Доњем Лапцу је одржан комеморативни скуп у организацији Српског националног већа и уз учешће Иницијативе младих за људска права. Парастос је служен и у Марковцу код Книна, као и у другим православним храмовима у Хрватској.

Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Парастос

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пошто је испред манастира Крушедола одслужио парастос свим жртвама обратио се присутнима истичући да је „Олуја“ била злочин који је планирала хрватска држава и осудио ћутање Римокатоличке цркве, које је, каже, оснажило многе који су чинили зло и „остали неосуђени од те божанске организације“. Најтрагичније је, каже Патријарх, то што се идеје злочина, који су се десили у прошлости, чују и данас, а наше је, каже, да памтимо, и да као хришћани опростимо када потомци бивших злочинаца буду свесни великих жртава и покажу своје извињење и покајање.

Свјатјејши Патријарх Иринеј је, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“, у Крушедолу, рекао да се на данашњи дан сећамо многобројног страдалог и побијеног српског народа, који је невино страдао: „Њихово страдање било је планирано од највишег врха тадашње државе Хрватске, а имало је циљ да тај крај потпуно очисти од присуства српског народа, народа који је вековима живео на тим просторима, народу који је увелико доприносио у свему у животу и историји хрватског народа. Тај план представља план којим су планирани да истребе сваки корен и сваки траг српског народа на просторима на којима су живели.“ Страдања у „Олуји“, према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је Патријарх. Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали. Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца. Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце:

„Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је Римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана оћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације.“ Патријарх Иринеј је казао да је реч Цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула. „И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне Српске Православне Цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас“, рекао је Патријарх и додао: „То очекујемо ми и Црква хришћанска, а очекујемо и од наше браће по Христу и Јеванђељу да осуде и да не остане некажњен осудом.“

Патријарх је рекао да разуме патњу оних који су све што су имали ставили на приколицу и пошли у неизвесност, не знајући ни куда иду ни шта их очекује, што је, подвукао је, страшна трагадија нашег времена. „Сећамо се овог дана и смемо никада и нипошто да га заборавимо. Морамо рећи нашој деци шта се десило, да запамте и да пренесу генерацијама које долазе после нас и после њих, јер ово зло не сме да се заборави“, рекао је Иринеј. Додао је да зна да није читав народ такав, те да зна пуно честитих и поштених људи који су осудили и осуђују све што се десило у Хрватској, али њихов глас, приметио је, нажалост или не сме или не може да се чује. „Молимо се за све невино пострадале, они су наши новомученици, овенчани венцем мучеништва. Пострадали су часно и поштено. Нека их Господ прими где су преци наши, са молбом да се овакав злочин никада више и нигде не деси. Вечна им слава“, рекао је поглавар Српске равославне Цркве.