Милутин Миланковић – велики српски научник, човек коме је било важно знање, а не признање

19. јул 2019.

Ове године обележавају се два велика јубилеја везана за име Милутина Миланковића – 140 година од рођења и 110 година од његовог доласка на Универзитет у Београду, односно у Србију.

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић посматра нас са новчанице од 2.000 динара, а његово благо лице као да нам опрашта немар према њему. Један од највећих српских научника био је много цењенији у свету, а протоком времена које је управо он математички тачно предвиђао, полако и ми сагледавамо његову величину.

„Један од разлога зашто смо основали Удружење 'Милутин Миланковић' пре 12 година и почели афирмацију његовог дела је то што је био запостављен и заборављен у Србији. У свету је признат, међутим, у Србији из неких разлога, не знамо којих, управо то и истражујемо, није био довољно познат“, наглашава за РТС, проф. др Марко Иветић, председник Удружења.

Како време тече, његова заоставштина је све актуелнија. Недавно је добио и споменик недалеко изнад Трга Славија. И новчаница и споменик урађени су на иницијативу Удружења. Професор Иветић додаје да се до реализације новчанице од 2.000 динара дошло веома брзо и уз разумевање Народне банке Србије, док се у случају споменика, борба водила преко десет година.

Међутим, Удружење сматра да ни то није довољно, јер је Милутин Миланковић један од великана српске науке који нема свој музеј. Његова документација је разбацана по местима на којима је живео и радио, по музејима, библиотекама и архивима.

„Иначе главна акција када смо покренули Удружење је била да прикупимо што више докумената о Милутину Миланковићу. С поносом морам да кажем да имамо преко 2.000 докумената, прикупљених, обрађених и дигитализованих. Имамо неколико стотина предмета из његовог личног живота, тако да већ имамо неку основу за Музеј. Недостаје нам још могућност да те податке отворимо за јавност“, додаје професор.

Наса Милутина Миланковића сврстава међу 15 највећих умова науке који су изучавали планету Земљу. Аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба и тиме указао на опасност човековог немара према природи, као да је био и пророк своје судбине. „Нисам се бринуо о томе како се стичу паре, већ како се стичу знања“, написао је. Многе генерације наших ђака и студената прошле су кроз школовање не знајући ко је Миланковић.

„Он је, можда, и сам допринео томе што није био довољно признат у јавности. На срећу оставио је доста писаног материјала, а ми смо пак имали срећу, прикупљајући та документа, да откријемо сасвим новог Миланковића, који заслужује да буде бренд и да буде узор“, напомиње мр Славко Максимовић.

Највећи део заоставштине Милутина Миланковића се налази у Архиву САНУ, али се драгоцени списи налазе и у Архиву Србије, Архиву Матице српске у Новом Саду, Астрономској опсерваторији у Београду, па и у Железничком музеју.

Део архиве до које је Удружење дошло већ је приказано на дигиталном легату Милутина Миланковића, али ипак ограничено доступно, додаје Максимовић. Међутим, да би то било доступније и видљивије потребно је још много напора, што Удружење састављено од волонтера није у стању само да спроведе.

Удружење је још 2011. године почело пројекат дигитализације у сарадњи са Математичким факултетом и Институтом за математику САНУ. Једно време су имали и подршку Министарства културе, међутим, последњих три године те помоћи више нема, те се Удружење одржава захваљујући донацијама.

Институт „Јарослав Черни“ је опремио просторије Удружења. Компанија „Енергопројект“ је до приватизације била један од већих донатора. У последње време доста помоћи стиже од Српске православне цркве и Управе за цркве и верске заједнице, као и од Електропривреде, захваљујући професору Бранку Ковачевићу који је председник Надзорног одбора, истиче професор Иветић.

Када се оженио 1914. године, Миланковић је отишао у родни Даљ, где га је затекао Први светски рат. Аустрија је истакнуте српске интелектуалце затворила у логоре и Миланковић је завршио на граници између Мађарске и Аустрије.

„Дошао је до Нежидера који је био централни логор за српску интелигенцију у Аустро-угарској монархији. Поред њега је био и Марко Мурат, патријарх Гаврило Дожић и многи други“, наводи професор Иветић.

Бечка научна јавност, међутим, подигла је глас, интервенисао је и председник мађарске владе и Миланковић је пребачен у Будимпешту, где је изнајмио стан, захваљујући богатој супрузи и могао је слободно да живи. Мађарска академија наука и Метеоролошки институт су му омогућили да ради код њих и то су можда било његових најплоднијих пет година рада, сматра професор Иветић.

У Мађарској академији налази се оригинални рукопис његове књиге Математичка теорија топлотних појава изазваних Сунчевим зрачењем, у којој је први пут објавио своју чувену теорију о климатским променама и којом је стекао светску славу.

Удружење данас и сутра организује научни скуп посвећен Милутину Миланковићу. Скуп ће бити организован на Грађевинском факултету, јер је Миланковић, у ствари, по образовању грађевински инжењер и математичко знање је стицао на Техничком универзитету у Бечу.

Милутин Миланковић из студентских дана

„Посебно се поносимо тиме што смо скупили леп број предавача по позиву, не желећи ни у једном тренутку да потценим наше људе који су такође чланови Удружења, укључујући и покојног академика Николу Хајдина, који је давао велику подршку нашем Удружењу. Неколико академика учествује на овом скупу, а поменуо бих четворицу уводничара, од којих су двојица истакнути чланови нашег Удружења, професор Симоновић из Канаде и професор Такаши Сохода из Јапана. Трећи уводничар је Бојан Гузина, професор на Универзитету у Минесоти, добитник овогодишње Медаље америчког Удружења грађевинских инжењера, и четврти је колега из Новосибирска, метеоролог који ће дати неки наставак теорије климатских промена Милутина Миланковића повезати је са садашњом ситуацијом“, наглашава Максимовић.

У оквиру овог скупа биће организована и симболична садња храста лужњака у Парку пријатељства заједно са гостима и члановима Удружења.

Путник кроз васиону

Грађевинска механика и градитељство, реформа календара, научнопопуларна дела и историја природних наука – тиме се бавио Милутин Миланковић и због тога га је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету, подсећа у прилогу за РТС Наталија Синановић.

„Мало се зна за Миланковића као истраживача у архитектури и грађевинарству, а посебно у вези са његовом општом теоријом о сводним конструкцијама. Био сам импресиониран његовом детаљном анализом тих конструкција па сам почео да сакупљам информације о њему, укључујући и научне радове“, рекао је проф. Хосода Тaкаши са Универзитета Кјото.

Истраживачи из Европе, Азије, Америке потврђују да је био визионар, велики иноватор.

„Његов рад је био толико испред свог времена да у прво време он није био ни оспораван, па је био изузетно оспораван, да би тек после смрти био проглашен једним од највећих научника који су се бавили земљом, климом и тако даље“, истиче проф. Марко Иветић, председник УО Удружења „Милутин Миланковић“.

Заслужан је што разумемо астрономску теорију о климатским променама.

„Први је увидео да се енергетски баланс Земље може мењати променама одлика орбиталних параметара“, рекао је Завалишин Николај Николајевич са Сибирског истраживачког хидрометеоролошког института.

„Разумевање и развој те теорије јесу основа за оно што ми данас користимо у анализи климатских промена у модернирању, у предвиђању будућих утицаја“, истакао је проф. Слободан Симоновић са Универзитет Западни Онтарио.

Миланковићев лик је на новчаници од две хиљаде динара, има споменик у Београду, спомен-собу у Ректорату, али не и музеј.

„Ми већ пет година водимо оштру борбу са Градом и Републиком да се оснује музеј Милутина Миланковића. Мислим да ће и овај скуп дати један импулс у том првацу“, истакао је проф. Ден Сендик са Универзитета Западни Онтарио.

А име путника кроз васиону, како га још називају, носе и два кратера на Месецу и Марсу, као и једна планета.